ДУШЕВНА БОЛЕСТ ЗВАНА "ФАРМА"

Да ли ме то очи варају, или сањам, или је кошмар - није, ваљда, фатаморгана?!? "ФАРМА" ПОНОВО?!? Зар нам "Животињска фарма" није више дозлогрдила? Зар немамо важнија посла у животу? Зар нам је уопште до "Фарме"? Да ли је ово могуће?

Да, могуће је, нажалост. Овде је заиста све могуће.
Доста, аман! Доста! У име свих зомбираних, изгубљених душа, којима тај морфијум "ублажава" свакодневицу, убијајући их у сваки појам.
Постоји ли закон за Митровића, отелотворење највећих зала, који надживљује (све) своје жртве?
Исписала сам све што сам имала о том страшном злу, које додаје заударању такозваних националних фреквенција.
Није то слобода, нема ту избора.
"Фарма" је Аушвиц духа, отровни гас душа, зависност присилних доколичара, који су, чекајући живот, дреждећи уз тв екране, очигледно, изгубили последњу везу са истим. Толико сам речи и текстова посветила овој пошасти, али - од напасти, јасно, нема мира.
Коме је још у овој друштвеној ситуацији у којој све наговештава крупне ломове до кућног мира уз "Фарму"?
Зар има кога коме није јасно да су ријалити постали прва и најтежа душевна болест српског друштва?
(Не да је треба забранити, већ емитере кривично гонити.)