Да рат с новинарима нико никада није добио, најубедљивије доказује филм из прошлогодишње продукције, кога су амерички филмски критичари прогласили за најбољи у минулој години, "СПОТЛАЈТ".
(Номинован, између осталог, и за најпрестижније филмско признање "Оскара" у чак шест категорија).
Окосница филма је истинита прича из 2002.године, када је локални "Бостонски глобус", односно "Рефлектор" (има превода и "Под лупом") објавио причу о педофилији 70 католичких свештеника у Бостону.
Лист је наставио са серијалом од 600 сведочења жртава.
Раскринкао 249 свештеника....али епилог ћете прочитати на крају филма.
Наравно, систем није пао. Заљуљао се, али је "главни кривац", како то бива у животу, па и на крају филма, не само преживео, већ и крунисан.
Како то, рећи ћете?
Са једне стране "рат са новинарима никада нико није добио", а са друге "систем није пао".
Поента ангажованог новинарства је, испада, и то је порука не само "Спотлајта", "Вотергејта", "Инсајдера"...већ професије уопште - да заљуља, па, можда, и сруши, јел? Утешно.
Филм је, у позадини, у ствари прича о једној професији без маски.
О угледном листу који је својевремено избегао да се ухвати у коштац са темом, док не дође нови уредник, који ће не само дати шансу истраживачком редакцијском тиму, већ га савршено принципијелно усмеравати ка жижи проблема.
Страствено прикупљајући чињенице уходана екипа ће отворити и најбоље чуване доказе и склопити коцкице.
Филмско ткиво кадрирано је узбудљиво фрагментарно, техником брзе смене догађаја и ликова, те два сата, колико траје, прође као трен. Сјајан амбијент редакције, новинарског адреналина који се подигне на максимум кад се намирише права тема, одличан одабир глумаца, посебно Лива Шрајбера као Мартија Барона, Марка Рафала, Мајкла Китона, Рејчел Мек Адамс и Џона Слетерија, учинили су ову узбудљиву новинарску легенду која је потресла свет 2002.године ремек делом Тома Мекартија.
Да се ја питам, ово би заиста био један од фаворита за "Оскара".
Уосталом, и то ћемо сазнати колико за две недеље.


0 Коментари