ЖАБА ЈЕ (С)КУВАНА?
Словенски фактор - луд и непредвидљив народ, од чијег су "лудила" зазирали сви владари света. Шведи, Немци, Французи, Аустроугри, Турци...
"Србија је велика тајна,
не зна дан шта ноћ кува,
нити ноћ шта зора рађа..." - певала је Десанка из Бранковине.
Кад у словенским народима ускипти гнев, буде и "што бити не може", како певаше ловћенски владика Његош.
Има он своју меру. Жежен, каљен на најтежим мукама, и раслабљен и расклиматан и кад је стање "Немамо ничег. Ни Бога ни господара. Наш Бог је крв" - како га је страствено љубио Милош Црњански, и кад виси о концу стрпљења Господњег, и кад га пастири заводе к свејединству и екуменизму, органским правдољубљем својим нестворен за слепог роба, зна најсилније да полуди и победи и најстрашније зло.
Ретко да је народа који су се више бранили од словенских.
Јуришали су само у одбрани вере, части и слободе.
Поражене армаде, бројније и гиздавије, падале су пред побеснелим дивовима, који су исписали странице најсветлије светске историје.
Видевши да му голом силом ништа не могу, досетили су се "Ахилејци" како да га оборе на колена - меким ратом - користећи се његовим слабостима.
Под управом језуита цео светски Мордор кује оруђа за одсудни бој.
Од спорадичних масонских регрутација виђенијих и утицајнијих Словена до запаћивања свакојаких јеретичких полипа на ткивима ових народа - од комунизма до либерализма - циљеви су били исти - ослабити слободарски, божји дух у овим народима и учинити да се својевољно покоре.
Ма како се чинило да је циљ близу, спремношћу да се жртвује до последњег, али и брзом и жилавом регенерацијом у условима за све остале немогућим и неподношљивим, овај је народ једнога корена, успевао да у свим критичним епохама збаци јарам.
Кува се он дуго у лонцу, али се његови душмани, поучени историјским лекцијама, не усуђују да пробају је ли жаба (с)кувана.
Ко је очекивао да ће се протерана, промрзла, изгладнела и десеткована српска војска после албанске Голготе опоравити тако да у трку протера далеко надмоћнијег непријатеља?
Душмани историјске поуке не заборављају, за разлику од наивних и добродушних Словена. И то их најскупље кошта.
Зато дозвољавају и туђем и свом злу да им приђе сувише близу.
И такав какав је - ни примаћи славним прецима - тврд је орах беспризорницима, узурпаторима и окупаторима.
И вазда је бивало истинито - чувај га се кад заћути.
не зна дан шта ноћ кува,
нити ноћ шта зора рађа..." - певала је Десанка из Бранковине.
Кад у словенским народима ускипти гнев, буде и "што бити не може", како певаше ловћенски владика Његош.
Има он своју меру. Жежен, каљен на најтежим мукама, и раслабљен и расклиматан и кад је стање "Немамо ничег. Ни Бога ни господара. Наш Бог је крв" - како га је страствено љубио Милош Црњански, и кад виси о концу стрпљења Господњег, и кад га пастири заводе к свејединству и екуменизму, органским правдољубљем својим нестворен за слепог роба, зна најсилније да полуди и победи и најстрашније зло.
Ретко да је народа који су се више бранили од словенских.
Јуришали су само у одбрани вере, части и слободе.
Поражене армаде, бројније и гиздавије, падале су пред побеснелим дивовима, који су исписали странице најсветлије светске историје.
Видевши да му голом силом ништа не могу, досетили су се "Ахилејци" како да га оборе на колена - меким ратом - користећи се његовим слабостима.
Под управом језуита цео светски Мордор кује оруђа за одсудни бој.
Од спорадичних масонских регрутација виђенијих и утицајнијих Словена до запаћивања свакојаких јеретичких полипа на ткивима ових народа - од комунизма до либерализма - циљеви су били исти - ослабити слободарски, божји дух у овим народима и учинити да се својевољно покоре.
Ма како се чинило да је циљ близу, спремношћу да се жртвује до последњег, али и брзом и жилавом регенерацијом у условима за све остале немогућим и неподношљивим, овај је народ једнога корена, успевао да у свим критичним епохама збаци јарам.
Кува се он дуго у лонцу, али се његови душмани, поучени историјским лекцијама, не усуђују да пробају је ли жаба (с)кувана.
Ко је очекивао да ће се протерана, промрзла, изгладнела и десеткована српска војска после албанске Голготе опоравити тако да у трку протера далеко надмоћнијег непријатеља?
Душмани историјске поуке не заборављају, за разлику од наивних и добродушних Словена. И то их најскупље кошта.
Зато дозвољавају и туђем и свом злу да им приђе сувише близу.
И такав какав је - ни примаћи славним прецима - тврд је орах беспризорницима, узурпаторима и окупаторима.
И вазда је бивало истинито - чувај га се кад заћути.
0 Коментари