СЛЕДЕЋА СТАНИЦА

Експедиција на Мон Блан

У каквој медијској блокади и под каквом цензуром живимо, можда најбоље илуструју бројни примери око нас, ту негде у нашој средини, о чијим идејама, успесима, подвизима тешко да ћемо ишта сазнати у јавности. Ако шта и сазнамо, то је само кратка вест. Тешко је допрети до јавности у условима диригованих тема, и под пасхом уврежених судова - који се при том и намећу - о ономе што су вредности.Обично за избегавање. Позитивни, једноставно, нису вест.
Иако је у последњих пет година остварио довољно да буде идол и звезда, наш млади Земунац БОЈАН ЈЕЛИЋ живи скромно, како уме сналази се да освоји највише планинске висове, а да о томе не знамо ни ми који живимо у његовој средини, некмоли даље, и шире.

Ових дана се спрема на нови подухват - у освајање Грузијског врха Казбек који се налази на 5033 метара надморске висине. То је тежак подухват, ризичан успон, пун пукотина, крупан залогај и за најискусније планинаре, чије освајање подразумева посебну техничко-кондициону спремност.
Међутим, за Бојана Јелића то није проблем - он одржава добру форму свакодневно, и ако у свом солитеру наиђете на 20 спрату на некога ко се пење степеницама горе и доле, можете бити сигурни да је то он. За неки захтевнији тренинг једноставно нема ни средстава нити ичију подршку, иако је за пет година планинарења постигао изваннредне успехе. Према неким мерилима, он је по постигнутим резултатима, поред Земунаца Милоша Ивачковића, освајача највећег виса на свету, Монт Евереста, 2008.године, и, недавно, Ранка Јашовића, макар на трећем месту. При том, готово без ичије подршке, изузмемо ли привредника Немању Романдића и понеког појединца који има разумевања за Бојанову страст.
Јелић се одувек бавио спортом, тренирао је кајак и карате дуги низ година. Пре пет лета занео се планинарењем. Био је члан планинарсих клубова "Победа", "Железничар", а тренутно је у ПК "Раднички", који сматра изузетним због традиције коју негује.

Арарат

"У развијеним земљама се у природу иде породично, док код нас чак и под патронатом планинарских друштава то иде све теже" - каже Јелић.
За пет година планинарења Бојан Јелић је препешачио целу Србију, а у дугогом низу освојених врхова су Кораб и Маја језерце на Проклетијама (2765м), Дурмитор, Карпати, Риси у Пољској, румунски Молдавијану, висове Црне Горе, Босне, Македоније, Русије, Турске, Ирана, Француске... . Попео се и на највиши врх Грчке, Олимп (2918м). Међутим, својим највећим успесима сматра освајање највише врха Европе, алпског Мон Блана (4810м) 2012.године. Веровали или не, овај успех нашег суграђанина Бојана Јелића остао је потпуно незапажен! (Када је освојио Елбрус, писали смо о његовом подвигу: ЗЕМУНАЦ ОСВОЈИО ЕЛБРУС).
Годину дана касније освојио је и највиши врх Кавказа Елбрус (5642м), 2014 - Арарат (5165м) на тромеђи Турске, Ирана и Јерменије, 2015-е највиши врх Ирана Дамавант на чак 5671м на планинском масиву Алброз...

Дамаванти

И сада је на реду Казбек - у Бојаново име апелујемо на привреднике, општинску управу - којој се у више наврата безуспешно обраћао за помоћ, и све оне којима су резултати нашег града на срцу да помогну прилозима Јелићеву експедицију.
"Незабораван је доживљај на крововима света развијати заставу свог родног града Земуна. До сада најопаснија експедиција у којој сам био је она која се попела на Мон Блан. Изузетно је тежак и успон на Елбрус.
Данас ми се чини најназаборавнијим излазак на врх Мала језерце, а несумњиво је најлепше на Карпатима, Старој Планини и Проклетијама.
О Дамаванту, митској планини, Иранском Олимпу, који је уствари угашени вулкан, сумпоровита планина, али и животу људи у планинским сеоцима и светским престоницама (Баку, Тбилиси), могао бих роман да напишем", каже за "Земун инфо" наш саговорник Бојан Јелић.