ДРУШТВЕНА НАУКО, ПРОГОВОРИ!
Застидим се што сам стала, што не пратим литературу, што се нисам посветила науци над наукама, што нисам послушала Платона, те, можда, ни стекла предуслов за Академију, а завршила..., што мислим о себи превисоко без покрића...
Застидим се што наука којом сам се бавила и бавим на свој начин - али на њен рачун живе толики којима је статус обезбедио приступ дометима - ТАКО ГЛУВО ЋУТИ.
Ћути на беду, ћути на јад, ћути на чемер и исто тако мучи на пропаст.
Па, кад мисли да проговори?
Кад ће проговорити?
Кад смо, како и зашто постали другачији?
Неосетљиви не само на туђе, већ и сопствене муке.
Лишени сваке свести о томе да нас оно што данас гледамо може снаћи већ сутра.
Оперисани од рођене сиве масе.
Кад су нам је, чиме и како убили? И свест и осећања и живот, а окренули нас сигурној смрти већ у телу, само тога нисмо свесни.
Чему смо се одали?
Чему посветили своје животе?
Зашто кидишемо једни на друге, већ од деце?
Ко распламсава завист, ко у нас још од малих ногу усађује бес и мржњу ка ближњем свом и зашто? Зашто нисмо у стању то да видимо, на то да одговоримо, то да лечимо и искорењујемо?
Где су мере здравља?
Где је алтернатива погубном систему престижа и такмичења у злу, свему ономе што је некада важило за добро и врлину?
Хајте, жреци, хајте, академици, хајте доктори наука, хајте академски грађани и, коначно, сви добри људи, којима ово смета, које ово боли и повређује, дајте решења!
Како можете да живите у свету који се распада као трула лешина?
Зар не знате да смо само пролазници и да ову земљу треба да наследе наши потомци?
Да са нама не почиње и не завршава се све?
Кривим друштвене науке, кривим и природне науке што су опрале руке од живота којем треба да служе.
Нажалост, могу да одговарам само за себе и зато не ћутим.
На горе инспирисано навела ме је колегиница Ана Глушчевић, којој се захваљујем што зна да пробуди успаваног човека.
Jedino što izjavljujem pod punom moralnom, građanskom, savesnom i neograničenom odgovornošću
Jeste
TADA, ...
1967. GODINE
Jeste
TADA, ...
1967. GODINE
- ko dobije čokoladu, delio je sa svima.
- ljudi u mom detinjstvu nisu lagali.
- ljudi tada nisu bili rđavi.
- niko se nikome nije podsmevao.
- niko nije bio prvi i poslednji. Vodja ili zakon jačega - to nije postojalo!!
- niko nije imao prava da poseduje ljude zato što ima puno para
- niko nije bio bolestan na taj način da time privlači tuđu pažnju: pomogneš ili odeš.
- niko nije zloupotrebljavao tudju dobrotu.
- cenio se Dobar Duh iz šerpe ili lonca.
- poštovali smo sve dobre ljude
- nije bilo u redu da se krade, tuče, laže. Sada su to vrline.
- ljudi tada nisu imali više lica
- ljudi nisu druge ljude iskorišćavali
- ljudi su imali čiste namere; za one druge namere, niko ih nije pitao: samo bi se drugi ljudi od takvih udaljili.
- nismo se delili po imanju ili šta je ko imao za ručak. Delili smo se na dobre i loše. Na srećne i nesrećne.
- niko te nije zapitkivao ili pratio.
- bili smo svi siromasni. Znalo se samo ko je sinoć dobio batine.
- niko se nije smejao kad je tužan.
- niko nije odlazio.
- niko nije bio pokvaren.
- svako je znao gde pripada. Niko ništa ruzno nije ni pomislio, a kamoli rekao..
- svi smo bili jednaki braća i sestre.
- U svima je vladao mir.
- Silno želim da se takvo vreme vrati.
Придружујем се жаљењу.
- ljudi u mom detinjstvu nisu lagali.
- ljudi tada nisu bili rđavi.
- niko se nikome nije podsmevao.
- niko nije bio prvi i poslednji. Vodja ili zakon jačega - to nije postojalo!!
- niko nije imao prava da poseduje ljude zato što ima puno para
- niko nije bio bolestan na taj način da time privlači tuđu pažnju: pomogneš ili odeš.
- niko nije zloupotrebljavao tudju dobrotu.
- cenio se Dobar Duh iz šerpe ili lonca.
- poštovali smo sve dobre ljude
- nije bilo u redu da se krade, tuče, laže. Sada su to vrline.
- ljudi tada nisu imali više lica
- ljudi nisu druge ljude iskorišćavali
- ljudi su imali čiste namere; za one druge namere, niko ih nije pitao: samo bi se drugi ljudi od takvih udaljili.
- nismo se delili po imanju ili šta je ko imao za ručak. Delili smo se na dobre i loše. Na srećne i nesrećne.
- niko te nije zapitkivao ili pratio.
- bili smo svi siromasni. Znalo se samo ko je sinoć dobio batine.
- niko se nije smejao kad je tužan.
- niko nije odlazio.
- niko nije bio pokvaren.
- svako je znao gde pripada. Niko ništa ruzno nije ni pomislio, a kamoli rekao..
- svi smo bili jednaki braća i sestre.
- U svima je vladao mir.
- Silno želim da se takvo vreme vrati.
Придружујем се жаљењу.
0 Коментари