PORUKE ''BALKANSKE MEDJE''

U biskopima širom Srbije ovih dana se daje rusko.srpski film ''Balkanska medja'', u režiji Andreja Vologina.

Poruke ovog dela koje se bavi nedavnom istorijom, sa dugoročnim posledicama po sudbinu Srbije i srpskog naroda su višeznačne: Rusija je znala celu i punu istinu o iredentističkom pokretu koji se razmahivao u južnoj srpskoj pokrajini do proglašenja ''nezavisnosti'' takozvane Republike Kosovo, uključujući i teror nad srpskom nejači. Rusija je učinila korak da zavlada važnom strateškom tačkom, prištinskim aerodromom ''Slatina'' i uputila tenkovsku jedinicu da potvrdi svoje prisustvo u uzavrelom delu Balkana. Rusija je imala ozbiljne planove, ali je NATO, odnosno KFOR učinio da gvozdena sila ''omekša'' i spusti tenkovske cevi ka zemlji....
Šta nismo znali?

TAKTIKA STANI - KRENI

Pre svega, istinitost filmske priče potvrdjuju preživeli ''psi rata'', ražalovani u Rusiji zbog kršenja vojnih pravila Ruske armije prema zarobljenicima, kao prekaljeni, ali otpisani surovi profesionalci po drugi put angažovani na novom balkanskom ratištu, na Kosovu i Metohiji.
Predsednik Rusije u vreme kojim se bavi film bio je još uvek Boris Jeljcim, a ministar spoljnih poslova Igor Ivanov. Na suprotnoj strani imali su jaku Ameriku sa po zlu upamćenim predsednikom SAD - a Bilom Klintonom i državnom sekretarkom Madlen Olbrajt, Veslija Klarka kao komandanta NATO - koji su duvali u ledja svojim šiptarskim saveznicima protv satanizovanih Srba, bez prijatelja na medjunarodnom planu.
Rusija je izvela probu. Njeni ratni veterani organizovani u odbrani Slatine protiv podivljalih terorističkih hordi, vojno i oružano obučenih i organizovanih za otpor, u nizu najnepredvidljivijih živtonih situacija, ispunili su zadatak ruske vojne komande da odbrane aerodrom u jednoj epskoj i neravnopravnoj borbi - sto na jednoga - dočekali tenkovsku kolonu, da bi kompromis Zapada i Istoka obesmislio i raspršio i poslednju nadu Srba da će ih ruska braća zaštititi i odbraniti od šiptarskog zuluma.
Divovska borba ruskih komandosa i otpadnika spasila je bezbroj života nedužnih Srba, držanih u strahu i teroru krvoločnih neprijatelja. Sve vreme Vologin modernim filmskim postupkom održava želudac gledaoca u stanju nepodnošljive mučnine...

JEDAN JE ROMANOV

Šta nismo znali?
Da je na prištinskom aerodromu, u nekoliko sati ili možda kraće bilo pitanje hoće li po treći put zbog Srba početi svetski rat? Znali smo. Dobro, čuli, pretpostavljali, a sada dobili zvaničnu potvrdu u filmu koji 20 godina kasnije finansira i Rusko ministarstvo kulture, dakle, zvanična Rusija.
Da je Rusija pod Jeljcinom bila slaba i nespremna za taj rat? I to smo znali.
Da je htela, ali nije smela? I to znamo.
Da su pregovri izmedju ruske i ''NATO'' strane bili spremni da žrtvuju najsposobnije komandose? Rat plaćaju i civili, reći će jedan od ruskih branilaca Slatine.
Sve smo znali nezvanično. Ovim filmom i zvanično.
Otkuda uopšte ovakav film?
Da li se nešto na relaciji Jeljcin - Putin, Ivanov - Lavrov promenilo? Hoće li sada kada se bije odsudna bitka oko statusa Kosova i Metohije, Rusija opravdati cveće kojima su Srbi dočekivali ruske tenkove 1999.godine? Da li se zaista nešto promenilo?
Jedan je Romanov. Toliko. Sami smo.
Pokušaj da holivudska romansa usred pakla- koja se završava hepiendom, ublaži stvari, dodatno ispunjava gorčinom.