SANJA KLISARIĆ U ZEMUNU

Samo dva sata, od 18-20 h 2.decembra u modernoj galeriji Kancelarije za mlade Gradske opštine Zemun u Kosovskoj 9 je trajala izložba nove serije od sedam slika Sanje Klisarić, a kao da je neki dobri vanzemaljac posetio naš grad. Toliko, ali i znatno duže trajaće ''Tragovi'' sa njenih štafelaja, koji istim žarom plene posetioce svetskih metropola.

Dr Sanja Klisarić je vedra, lepa, široko nasmejan bozon Univerzuma. Njena zarazna živost i energija ostavljaju utisak bezvremene kosmičke metafizike, liči na zvezdu koja se rađa. Sanjina karijera u usponu, ustremljena na ideje i duh vremena, njegovo svrdlanje do samog jezgra, jeste vrtoglava u domaćim relacijama. Svojim stvaralaštvom upisala se u literaturu sa čak pet naslova, nisu joj mogle izmaći nagrade za originalnost likovnog stvaralaštva (prosto nisu mogle) od kojih je sigurno najveća upis u istoriju moderne umetnosti jedinstvenom metodom bioluminiscencijom, a za svoje mlade godine stekla je i titulu doktora politikologije, tako da...možda još samo letelica Nubiru da naiđe i pokupi je kao glavnog dobitnika naše zemaljske lutrije.

Tajna magične privlačnosti ove samosvojne umetnice je u dubokoj osvešćenosti, svesti bića da je na kraju svega, ipak, postojanje i svetlo(st), kojoj, iskreno, retko ko u ovom mahom mračnom, sumornom, kontrolisanom i svetu preovlađujuće rutine može da odoli. Za kratko vreme ona na svoje saprisutnike prenosi vedrinu i veru, koje razoružavaju i sve čine mogućim.

''Čovek može da stvara na veliki broj načina, ali onda kada njegovo stvaralaštvo ne dodirne trenutak vremena u kome živi i ljude kojima je okružen, smatramo da je ta umetnost promašena.

Dakle, svrha te poruke je daleko u budućnosti realizovana, a meni je bio cilj da ono što mogu da vidim u nekoj dalekoj budućnosti transcendentno prenesem u naše vreme, kako bismo razumeli ne samo naše vreme, nego i svakodnevicu koja je vrlo problematična i konfliktna, kako za pojedinca tako i za čitavu civilizaciju'' - kaže Klisarić.

''Isto smatram da je taj veliki kreator, koji je najveći od svih umetnika, povezao ljude na identičan način na koji nastaje umetničko delo i da je svaki čovek stvaralac, da ne postoji ni jedno biće na planeti koje pripada civlizaciji da nije stvaralac. Ali, to stvaralaštvo treba da bude ukrojeno u jednu pozitivnu energiju, koja bi mogla da razvije međusobne dobre odnose.

Ono što sam ja radila u svom dosadašnjem umetničkom izražaju bilo je to neko postojanje koje nije prepoznatljivo našim čulima. Naša su čula fantastična, ali i vrlo ograničena. Kada Bog daje onda daruje na nekim mestima velikodušno, a na drugima uskrati. Pojedinci koji su obdareni imaju tu mogućnost da svoja saznanja prenesu. Kada nešto ne može da se prenese na naučno relevantan način , o tome mogu da pričam kao naučnik koji to i jeste, čovek koji se bavi naukom ima veliku potrebu da prenese istinu i kad je onemogućen da tu istinu dokaže, jednostavnim raspoloživim sredstvima, ima potrebu da posegne za drugim načinima. Sticajem srećnih okolnosti razvila sam potrebu da slikam i da neki sadržaj nama dalek prenesem kroz sliku.

U ovom trenutku sam poželela da spojim jednu stranu čoveka sa nekim momentima koji nama nisu vidljivi i na slikama su prikazane mikro i makro svetlost, zvezdana sazvežđa, ali i naše emocije i posledice naših misli, posledice naših dela kao nešto što predstavlja zapravo začaran krug Jer, to je sukob stvarnosti kojih jesmo i nismo svesni, kad delamo suprotno od dobrog. I to je najveća opasnost, negativno kontinualno ispoljavanje koje se zapravo u svim ovim slikama reflektuje ako se dobro zagledate. Imate fantastično lepe prizore i one koji su vrlo dramatični i sve to čini jednu celinu koja je stvarnost.

Poruka ove izložbe bi bila da bez obzira koliko utonemo u tu energiju koju ne možemo da prepoznamo, ti zapisi u večnosti nemaju vreme. Matematički za nekoliko desetina godina, ali će se naučno dokazati da je zapravo vreme jedna potpuna iluzija i onda će se pokazati da je referentni sistem naš emocionalni sklop i naša manifestacija ka drugome. Onda kada to shvatimo, ljudi će se setiti da ne treba da budemo loši, a način na koji sam ja to pokušala pre vremena da približim su moje slike. Imate bukvalno na nekim slikama beskonačnu tamu sa elementima svetlosti i, naravno, druge slike čiste svetlosti''.

Sanja Klisarić otkriva instinu Univerzuma skrivenu našem oku, dovodeći u pitanje mimezis, ona svojim slikama daje iskreno lični pečat, njene su unutrašnje vizije podložne metamorfozama, a samo delo stvarano kombinacijom boja i tvari koje slici ponekad daju trodimenzionalnu teksturu.