KAKO SE NIJE DOGODILO ONO ŠTO JE BILO?
U galeriji Progres u centru Beograda, u prisustvu gotovo svih gradskih i državnih zvaničnika, održana je 14. oktobra promocija prve knjige zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića.
Ulaz u galeriju opseli su što podržavaoci lika i dela dotičnog gospodina, što oni koji su mu kivni zbog toga što im je ugrozio kretanje i opstanak u centru grada, smatraju rušenjem, a ne rekonstrukcijama koje je izvodio mesecima unazad.
Završilo se predstavljanje, učesnici krenuli na izlaz, kad ih je dočekalo neprijatno iznenađenje - besna gomila, umesto da mu aplaudira, kao što je bilo unutra, u zatvorenom i zaštićenom prostoru, počela je da ga juri i uzvikuje ''Vesiću, lopove''.
Vesić i telobranitelji njegovi ubrzali su korak, pri čemu su razjarili masu - govori se da ih je i pozvao i predvodio predsednik Gradske opštine Stari Grad Marko Bastać - te je došlo i do koškanja, jurnjave i fizičkog kontakta između jednih i drugih.
Sevali su blicevi, uključile se kamere mobilnih telefona i bezbroj video snimaka koji podsećaju na umalo linč preplavilo je društvene mreže, posebno tviter i fejsbuk. Dok je tviter i odolevao i retvitovao od naloga do naloga ovu video objavu, fejsbuk je vrlo brzo učinio nevidljivom, zbog navodnog ''kršenja smernica''.
Na momente je virtuelni rat, čini se, bio dobijen, kada su zidove preplavljivali snimci, ali su policije vrlo brzo reagovale i gasile vidljivost.
Koliko košta kontrola vidljivosti objave u tom virtuelnom ratu, Cukerberg nam sigurno neće reći.
Da li to spada u kršenje demokratskog prava na upotrebu naloga, pravo korisnika da znaju i šire informacije i koliko ih je, važnih, zgaslo, dok nisu doprle do javnosti, ostaje za neku istragu koja će jednom, kad ne bude opasno, biti sprovedena.
Ostaje činjenica da je s ulice krenulo nešto što se dugo već očekivalo, a i priželjkivalo- i jedno i drugo je legitimno i opravdano, zavisno od toga ko strahuje a ko se raduje. A da je suzbijeno po nečijem nalogu, i da to ima svoju cenu, u vremenu u kojem živimo, je, skrivan ili otkriven, kad tad, takođe fakat.
Sramno je skloniti od javnosti informaciju koja je u njenom interesu.
Šta tek reći na pritiske i autocenzuru medija, koji su u toku noći imali objavu s promocije i, posebno, posle završetka, a povukli je? Možemo li zamisliti koliki i kakvi su bili kad su to učinili podjednako i mediji naklonjeni Bastaću?
Još jednom, ruka pedantnom blejdraneru, vlasti koja je ne samo uspela da uguši, već i zadavi svaku pomisao na istinu.
Ulaz u galeriju opseli su što podržavaoci lika i dela dotičnog gospodina, što oni koji su mu kivni zbog toga što im je ugrozio kretanje i opstanak u centru grada, smatraju rušenjem, a ne rekonstrukcijama koje je izvodio mesecima unazad.
Završilo se predstavljanje, učesnici krenuli na izlaz, kad ih je dočekalo neprijatno iznenađenje - besna gomila, umesto da mu aplaudira, kao što je bilo unutra, u zatvorenom i zaštićenom prostoru, počela je da ga juri i uzvikuje ''Vesiću, lopove''.
Vesić i telobranitelji njegovi ubrzali su korak, pri čemu su razjarili masu - govori se da ih je i pozvao i predvodio predsednik Gradske opštine Stari Grad Marko Bastać - te je došlo i do koškanja, jurnjave i fizičkog kontakta između jednih i drugih.
Sevali su blicevi, uključile se kamere mobilnih telefona i bezbroj video snimaka koji podsećaju na umalo linč preplavilo je društvene mreže, posebno tviter i fejsbuk. Dok je tviter i odolevao i retvitovao od naloga do naloga ovu video objavu, fejsbuk je vrlo brzo učinio nevidljivom, zbog navodnog ''kršenja smernica''.
Na momente je virtuelni rat, čini se, bio dobijen, kada su zidove preplavljivali snimci, ali su policije vrlo brzo reagovale i gasile vidljivost.
Koliko košta kontrola vidljivosti objave u tom virtuelnom ratu, Cukerberg nam sigurno neće reći.
Da li to spada u kršenje demokratskog prava na upotrebu naloga, pravo korisnika da znaju i šire informacije i koliko ih je, važnih, zgaslo, dok nisu doprle do javnosti, ostaje za neku istragu koja će jednom, kad ne bude opasno, biti sprovedena.
Ostaje činjenica da je s ulice krenulo nešto što se dugo već očekivalo, a i priželjkivalo- i jedno i drugo je legitimno i opravdano, zavisno od toga ko strahuje a ko se raduje. A da je suzbijeno po nečijem nalogu, i da to ima svoju cenu, u vremenu u kojem živimo, je, skrivan ili otkriven, kad tad, takođe fakat.
Sramno je skloniti od javnosti informaciju koja je u njenom interesu.
Šta tek reći na pritiske i autocenzuru medija, koji su u toku noći imali objavu s promocije i, posebno, posle završetka, a povukli je? Možemo li zamisliti koliki i kakvi su bili kad su to učinili podjednako i mediji naklonjeni Bastaću?
Još jednom, ruka pedantnom blejdraneru, vlasti koja je ne samo uspela da uguši, već i zadavi svaku pomisao na istinu.
P. S. Da nije sajta Grada Beograda, teško da bi iko mogao da nađe informaciju o naslovu Vesićeve ''Knjige o Beogradu'' - jedino tamo gde je apsolutni gazda mogao je da se pohvali da je ''postao pisac'', a i da izblefira humanitarca.
0 Коментари