РОД ЈЕ СВОЈ ПРЕКО МЕРЕ ЉУБИО

 

Кнежевина Србија је свој први модерни устав, којим се дефинише однос владара, законодавне скупштине и судова добила на Сретење 1835, пре 186. година. Устав који ћемо звати ''Сретењски'', јер га је уставотворна Велика народна скупштина усвојила 15.фебруара у Крагујевцу, потписао је и над њим се заклео Књаз Милош Обреновић, а његова 14 поглавља и 142 члана написао је за 20 дана  изузетно успешан попечитељ дипломатије и кнежев лични секретар Димитрије Давидовић.

Написао, по угледу на модерне уставе Француске, Белгије, САД, увевши први пут у највиши правни акт Србије појам ''слобода грађанина''.

Није прошло ни две недеље, а притисци управо земаља Запада, али и Турске и Русије на књаза су постали до те мере неподношљиви, да је нови устав ставио ад акта већ после 15, а суспендовао га кроз два непуна месеца, иако су грађани Србије славили његове тековине. Кнежев бес сручио се свом силином на писца Устава, Давидовића, који је, са положаја једног од пет министара - за унутрашње послове и просвету, протеран из престонице у - Смедерево. Добио је кућу, земљу и апанажу од 300 златних дуката годишње, непримерено положају који је заузимао и Давидовић је потонуо у заборав.

Покретач ''Новина сербских'' 1813, првог штампаног гласила у Србији, вешт дипломата, ретко писмен човек у Србији свога времена, умро је недуго по прогонству, 1938. године. Вест о његовој смрти дошла је из наокола, иностранства у Србију. 

Сахрањен је по сопственој жељи у дворишту куће, а на надгробној плочи му је писало да је рођен у Земуну, Аустроугарској, а умро у Србији, и ''вас Србин''.

Требало је да прође 50 година од смрти земунца Димитрија Давидовића па да се његов гроб премести у порту цркве Светог Вазнесења Господњег из 15. века, огради, на њега постави порцулански портрет, постави биста, рад Лојза Долинара...Тек 1983.године је Удружење новинара Србије на фасаду родне куће оца српског новинарства на углу Главне и Давидовићеве улице у Земуну поставила спомен плочу, а потом и реплику бисте с Димитријевог гроба у Смедереву на Земунски кеј. Правно-биротехничка школа у Земуну понела је име Димитрија Давидовића.

Нову бисту на похаран гроб српског великана урадио је академски вајар Миленко Мандић 2006, али је требало 12 лета да се постави на место са ког је претходна Долинарова нестала.

Удружење новинара Србије додељује годишњу награду за уређивачки рад ''Димитрије Давидовић''.

Мноштво биографија, монографија, критичких чланака и написа појавило се о писцу Сретењског устава, о годишњицама његове смрти организовано је више научних скупова о делу и утицају стваралаштва Димитрија Давидовића на савременике. О њему и његовом животном делу и путу писали су многи историчари, али нико од Милована Видаковића није изрекао већу истину: ''Род је свој преко мере љубио''.