ВЕКОВИМА У ВРЕМЕНУ
Адски отров на камену
Од ког наша груда страда
И ти јеси погрешио
Неки други отров пио
Што отвара адска врата
Али носиш име рата
Трнов венац ти допаде
Прв' трн мртво чедо даде
А остале трне редом
Сви ми, скренутим погледом
Имали смо издат' кога
Тебе, свете, Саву, Бога
Ипак, ти опрости томе
Пониженом роду своме
И поносно дигни главу
За живота имаш славу
Име ти је најсветлије
У странице историје
Кад година магла па'не
На све ове тешке дане
Слободни ће људи неки
Што су данас деца мала
Сећати се Генерала!
Бранислав ТУТУШ
9. јун 2021.
0 Коментари