ПЕТРОВДАН, НЕКАДА ВЕЛИКА СЛАВА ЗЕМУНСКИХ АЛАСА

У Клубу за спорт, рекреацију и риболов ''Радецки'' на Земунском кеју поводом Петровдана, славе Клуба и земунских рибара, како то обичаји и традиција налажу, пресечен је славски колач и прослављени Свети апостоли Петар и Павле.

Нажалост, од 12. јула, када се слави светац, спомен на славља задржао се само у овом клубу.

ПРИЧА КОЈА ИЗУМИРЕ

Нажалост, овде је и један једини алас Дамир Паланац, међу стотинак чланова Клуба.

''Некада је однос био сасвим другачији - љубитеља спорта, рекреације и риболова било је 40, а када сам ја пре две деценије дошао у Клуб било нас је двадесеторо. Сада сам овде сам, јер се од овог посла не може преживети. 

Он, као и сви други, подразумева опрему и алат, чамац, мреже, удице, зависно од прилике, дажбине су толике да ми, кад намирим што држава тражи, врло мало остаје и да ми није жене и мајке које привређују, од моје зараде са још двоје деце не бисмо могли да преживимо'', прича Дамир.

На потезу од Ушћа до Батајнице данас једва да лови двадесеторо рибара, занат ће временом највероватније изумрети, сматра Дамир.

Улов продаје Клубу ''Радецки'', понешто остане за пијацу, подели пријатељима, и то је све. Иста је, каже судбина и преостале двојице аласа који су на Старом шлепу, Ђолета Фиранге и Салета Мишчевића. Млађима се занат не преноси, траже друга занимања.

Тренутно се лови бела риба и сом, током године буде смуђа и шарана.

ТРАДИЦИЈУ ЧУВА ЈОШ ''РАДЕЦКИ''

У ''Радецком'' је котлић пун рибе и крчка се рибља чорба за госте. Међутим, други ресторани је имају на дневном менију, али ниједан други дуж Кеја није потпалио ватру, како је било ранијих година. И обичај и традиција полако гасну.

До 1941. године Петровдан је слављен, комотно се може рећи, помпезно и пучки.  Уочи славе пуцале су прангије са Гардоша, изјутра се ишло на празничну службу, па у литије, у којима су истакнуто место имали еснафски барјаци, а пре свих рибарски. Често су у цркви Светог Николаја тада бивале владике, после чега се приређивала гозба за све, да се нахрани сиротиња и весеље трајало до дубоко у ноћ.

Један слабашни покушај да се традиција обнови био је 2003. године.

Једино место које памти и на које с одлази на породични ручак на Петровдан уз музику и тамбураше остаде ''Радецки''...

12/7/2021