Фото: @nestranacki

Једно од најдревнијих здања у Земуну, Царинарница у Змај Јовиној улици број 26, изграђено пре 241 лета (1781. године), старина је са богатом и, упоредимо ли је са људском судбином, бурном историјом.
Решењем Завода за заштиту споменика културе града Београда број 95/4 од 3. јула 1965. године Царинарница је проглашена једним од 39 непокретних културних добара у Земуну, а и налази се у заштићеној амбијентално - просторној целини Старо језгро Земуна, која је под надлежношћу Републичког завода за заштиту споменика културе.

Фото: @nestranacki
С обзиром на амбиције да изградњом Пристаништа на Дунаву Земун заузме једно од значајнијих места на туристичкој мапи Београда и Србије, а да је први сусрет са вароши Царинарница, чињеница да је здању неопходна заштита надлежног Завода просто вапи да буде услишена.
Двотрактна зграда са лучним ходником као улазом у двориште, симетрично компонована и обликована у духу класицизма има карактеристичан троугласти забат на средини главне фасаде.
Конструкциони сводови приземља су барокни, а кроз њих се улази у пространо двориште оивичено магацинима здања које се претходно налазило на локацији Царинарнице, Тридесетничарско- соларског уреда, познатијег као Солана или Солара.
Прави значај добија као Царинарница, јер је представљала један од најзначајнијих објеката привредног и урбаног развоја Земуна и материјални је сведок значајног историјског положаја вароши земунске на граници двају царстава, Аустро-угарског и Османског.

Фото: @nestranacki
Магацини за товаре који су пристизали лађама Дунавом, а канцеларије за царинске службенике на спрату врвели су тих година и били средиште вароши, све до  Другог светског рата, када се у Царинарницу смешта војска Вермархта.
На кратко је у том периоду немачке окупације била и џамија, која је служила као привремена богомоља муслиманима и усташама, које је населила Независна држаава Хрватска.
Од краја октобра 1944. године, партизани Царинарницу претварају у затвор за окупаторе – од којих су многи извођени на  стрељање крај Дунава...

Фото: @nestranacki
После Ослобођења, некадашње канцеларије постају станови за породице које су током Другог светског рата остале без имовине и настанили се у Земуну.Када би зидови ове древне грађевине могли да говоре, сведочили би о готово два и по века историје Земуна и Србије, која би сигурно имала дражи и за посетиоце, туристе и намернике пристигле с дунавских лађа.
Обновљена је једна страна здања окренута ка реци, а на фасади нема ни табле нити икаквог другог знака који би пролазницима причао причу о историјски изванредно важном сведоку о готово два и по века старе Царинарнице.

 

Захваљујемо твитер профилу Jevrejin u 💓 @nestranacki на чињеницама и фотографијама коришћеним у тексту.

14/7/2022

 

0 Коментари