РЕВИЗИЈА СРБИЈЕ

Србији није преостало да још много шта доживи - можда протеривање шачице неубијеног (физички и у појам) народа и насељавање некада државе већинског српског народа неким од изабраних (реално се то већ зна, ако је тако). Инсталирана јој је власт која је већ  у трећем мандату уводи у колонизацију, расејање и, можда, нестанак, за шта постоје реални показатељи у свим областима.

У завршници смо спровођења Маршаловог плана  и то звучи сурово, али смо се, као народ и држава у осипању до нестанка, повињавали јали сугестији немоћи, јали неумитној сили, јали уцени како би купили време опстанка.

У сваком случају, све што је Србију чинило уваженом, многострадалном земљом јунака истопило се као снег и заборавило - видели смо то у Паризу на прослави стоте годишњице Дана ослобођења од фашизма. Србија је већ тада морала да предузме хитне спасоносне кораке на јачању свог угледа и самоодржању. Наравно да није - Блер и Израели су будни за разлику од благоутробиста касте Леке и осталих Срба комунославије, за које се ништа није променило...

После 23. маја 2024. године треба да зна сваки становник Србије да од некаквог уласка у ЕУ нема ништа и да је тај колосек за нас затворен! Проћердали смо још готово четврт века у самозаваравању, а лепо је, како сведочи Чедомир Јовановић, још Шредер јасно рекао премијеру Ђинђићу да ће границе ЕУ бити на некадашњим границама Аустроугарске монархије!

Усвајањем Резолуције УН о Међународном дану промишљања и сећања на геноцид у Сребреници колонијална власт Србије поставила је шипове за нову територијалну и националну прерасподелу српства, расточеног и расрбљеног по мери свих вековних и традиционалних непријатеља српског народа, од којих су многи чинили геноциде над њим. Али, Сораби, како би рекли многи сада већ, нису смогли снаге да их ''жигошу'' у својој назовинародној Скупштини. 

Подсетимо да је четири пута истој подношен предлог Декларације о геноциду над српским наородом у НДХ у Другом светском рату и да је сваки пут била или одбијена или није имала већину. Последњи пут 2022. када је предлог поднела најстарији посланик Скупштине Смиља Тишма, која је преживела страхоте Јасеновца.

Смиља је отишла у Царство небеско, а њена суза ће прогонити српски народ до неког покајања или отрежњења. 

Зато су они који су починили геноцид оптужили за страдање Србе и Србију, а власт заједнички заковала овај ковчег. 

Само још да проверимо хоћемо ли васкрснути.