ОД МОНТЕВИДЕА ДО МАКСИМИРА...

На првом првенству света у Уругвају 1930.године репрезентација Краљевине Југославије освојила је сјајно четврто место и од Монтевидеа, сем филма, слови "слава" наше фудбалске репрезентације. Непотврђена до дана данашњег.
Залуд ћете говорити Србима да им "пикање" нешто не иде.
Ни на светским, ни на европским, ни на балканским шампионатима. Сви знају, сви се разумеју, а могу богами и на терен да изађу.

Историјске утакмице са некадашњим "братским  народима" у суседству, посебан су случај.
Ову репрезентацију Србије која је 22.марта (на Младенце) изашла на мегдан Кроатима водио је управо један од "оштећених" из Славоније протеран фудбалер овенчан светском славом, Синиша Михајловић. Утолико је пре ван памети да на терен с Хрватима изведе бабе, и то крајње немотивисане. Брука! Спортска најпре, а потом национална, због утакмице "историјских" размера, због које су чак и ђаци пуштени с часова у Србији раније.
Да и ја себи дам за право да се разумем у све као права Србкиња: даћу бесплатан савет селектору Михајловићу (можда већ бившем)-да је свратио на први терен и покупио локалну момчад, забили би гол Кроатима. Наше бабе из репрезентације заслужују казну за немотивисану и слуђену игру. Једино их "вади" стање нације: штго би се они разликовали?