ПОСЛЕДЊЕ ЗБОГОМ ПЕГИ

У понедељак, 14.октобра 2013. у 58-ој години живота, у сунчано михољско јутро своју племениту душу, после краће и неизлечиве болести, испустила је Петра Нинић, познатија под надимком Пеги.

На последње путовање ка вечној кући и Рају, где је чека најзеленији и најлепши пропланак, испратили су је најближи,рођаци, комшије, пријатељи, познаници. Стотине и стотине људи са свећама и букетима најлепшег цвећа, опростило се од своје племените Пеги бираним речима љубави по пљуску који се појачавао што се сахрана на Новом бежанијском гробљу ближила крају.
Кратак и дирљив говор на њеном одру одржала је њена дугогодишња шефица, хирург у КБЦ "Бежанијска коса", где је Пеги годинама радила, а данас заменик директора Републичког фонда здравственог осигурања Ксенија Узуновић. 
Док је киша сипила као из кабла, стотине присутних су у неверици посматрали церемонијал.

А пре него што је први грумен земље пао на ковчег, неко од њених пријатеља је извадио гитару и из срца јој отпевао, ту над гробом, омиљену песму.
Дуго се, окупљени из љубави и поштовања према добороћудној плавушици огромног срца, преосетљивог за неправду и невољу, нису разилазили. Као очекујући да весели шерет искочи из гроба и каже: "Шта вам је? Само сам се шалила!"
Петра Нинић, Пеги из Херцеговачке улице задужила нас је лекцијом о доброти коју ћемо, ми који смо имали привилегију да је познајемо, заувек памтити. Помоћ, руку, лепу реч и последњи залогај имала је за сваког у невољи. Јуришала је срцем на свако зло, ма од кога долазило и у одбрану добра. Успела је на час да засутави време и покаже шта је памћење.
Иза себе је оставила лепо васпитану девојку, коју је гајила као кап воде на длану, као принцезу. Није бирала послове да јој испуни сваки прохтев. Али је исто тако волела и туђу децу и људе.
Осмех јој никада није силазио с лица. Смејала се заразно. Оно што је поседовала и по чему се памти не умире никад.
Нека јој је лака земља и срећан пут у Рај. Били смо почаствовани њеним кратким, али незаборавним присуством међу нама.