Добро сте чули- САТАРЕ. Приче из наше стварности, које могу да посеку, јер смо се у годинама иза уверили да је реч оштрија и убојитија од мача. Крива готово за све, ред је и да снесе, не јаје, већ одговорност за своју наопаку природу.
Као аутор, гајен на Нушићу и Домановићу, трудићу се да будем макар на њиховом нивоу. Сатара би требало да превазиђе сатиру, мада се у нашој писаној речи често чује и мало много неадекватна реч надиђе, што бих јој топло саветовала, како јој се не би нашла на удару као тема.
И запитаћете се, као што сам и ја, чему сатара?
Ето, просто, да мало и развесели. Да пре него са`рани, одигра свој предсмртни ритуални плес и баци на гробље сву комичност неподношљиве тежине живљења. Да исмеје, разгали, а онда откине главу. Онако како су то можда умели једино јунаци великих комедиографа и трагичара, од Софокла, Еурипида, Вергилија, Шекспира до Бокача, дубровчанина Држића, Нушића, Домановића, Јована Стерије Поповића, Александра Поповића...
                                                      у Земуну, 23.октобра 2013.године

0 Коментари