PROŠLOGODIŠNJA ČESTITKA, A JOŠ VAŽI

Od Boga vam zdravlje. Za ostalo brinite se sami... Na svakoj televiziji Deda Mraz će se pojaviti stotinu puta. Božić Bate nigde biti neće. Nije bilo ni Svetog Nikole, iako je noć uoči svog dana obišao mnoge kuće u Srbiji i ostavljao poklone u dečjim cipelicama Završi se 7.520 godina po Srpskom ili 2012. po gregorijanskom kalendaru. Po jevrejskom kalendaru Nova godina je odavno počela. Kineska i Mijanmarska će početi kad kod nas krenu februarski mrazevi, odnosno proleće u aprilu. Opšta kalendarska zbrka. Kad se budete opijali u slavu odlazeće ili dolazeće godine, bićete u velikoj manjini u odnosu na planetarnu populaciju. Vi to nećete primetiti, jer će vas elektronski mediji ubediti da sav svet ne radi ništa drugo nego slavi Novu godinu baš kad i vi. OD NIKOLJDANA DO JOVANJDANA Kad vas ubede u ono šta sami vidite – da granica prema Kosovu i Metohiji nije granica nego integrisan prelaz sa carinicima, carinama i graničnom policijom, da nam bez evrounijata nema spasa, a oni nam oteše sve živo, da su samo srpski ratni heroji krivci, a svi drugi nevine Genoveve – zašto da ne poverujete u veliko novogodišnje slavlje Aboridžina u Adelaidi. Kod Srba pravoslavne vere i ateista praznici čudesnih, ali i mučnih dana počinju sa Nikoljdanom, a privode kraju o Jovanjdanu. Poštuju Srbi i Svetog Savu, ali dok njegov dan stigne većina se materijalno i zdravstveno ojadi, te praznovanje Svetog Save prepušta deci i đacima. Svetitelj nema ništa protiv. Između Svetog Nikole i Svetog Jovana smešteno je mnoštvo praznika: Detinjci, Materice, Oci, Nove godine i Rođenje Hristovo, kokošiji Božić, Tucindan, Stevandan, Nekršteni dani, Vodokršće, Krstovdan, Bogojavljenje… Ko je zainteresovan da sazna više neka nabavi Srpski narodni kalendar za 2013. godinu. Sveti Nikola pre nego što je postao svetac bio je čovek. Pre toga, logično, bio je dete. Jedinac bogatih roditelja. Posle njihove smrti nađe se pred dilemom. Imanje koje nasledi beše veliko. Zahtevalo je mnogo rada. Ako ga zadrži biće prinuđen da se stara o kućama, livadama, maslinjacima, stoci, slugama, radnicima, platama, dažbinama, kreditima, investicijama. Moraće da se ženi, jer imanje se ne može očuvati bez ženske ruke. Sa ženidbom stižu tazbina i deca. Nikola shvati da će, ako se nasleđa prihvati zauvek ostati u rodnom mestu punom uspomena. Odmalena je želeo da se posveti Gospodu i njegovim nepoznatim putevima. Zato razdeli imanje slugama i siromašnima. Po mrkloj noći napusti rodno mesto da se u njega više nikad ne vrati. Proputovao je sav ondašnji svet, postao episkop Miriklijski i učestvovao na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji. Darovan od Boga jakom verom za života je učinio mnoga čuda i već tad postao omiljen u narodu. Ništa od tog ne bi postigao da na vreme nije razdelio imanje i umesto da postane bogati kapitalista koga bi posle smrti svi zaboravili, a možda za života i uhapsili, on postade svetac kome se mole, pominju ga, i slave milioni ljudi neprekidno već sedamnaest vekova. Danas ni najbogatiji čovek na kugli Zemaljskoj ovolikoj slavi se ne može nadati. Praznici i žitija svetitelja su tu da nas podsete. Materijalni svet nije jedini, i bez obzira na to da li verujete ili ne u nebesku otadžbinu – ona postoji. Tamo ćemo podnositi račune i odgovarati za učinjeno. Odgovori dati na Strašnom sudu odrediće našu sudbinu u svetu bez vremena i kraja. Ovozemaljska smrt nije nažalost naš kraj. Ona je početak. Imajmo to na umu. Kad ćemo poverovati ako ne ovih prazničnih dana. Sa jedne strane proslave Nove godine, sa druge strane praznik Rođenja Hristovog i slave Svetitelja. Gledajmo. Razmišljajmo. Otkrivajmo suštinu. Tražimo smisao. Pitajmo sebe i druge. Upitajmo, gde su nestali iz medija, Sveti Nikola i Božić Bata. Na koji način je srpske običaje i vaspitanje naše dece uzurpirao Deda Mraz? OD SITNICA SE POČINJE Sve je povezano. Protera se Božić Bata. Bombarduje država Srbija. Žene i decu truju uranijumom. Broj obolelih od raka se poveća za desetinu puta. Ugase domaće fabrike, raznese se imovina, otpuste radnici. Otme državna teritorija, jezik, pismo ćirilica. Za „Miroslavljevo jevanđelje“ „utvrde“ da nije srpsko. Zabranjuju da na našim pijacama prodajemo kiseli kupus i ajvar. Na sve, predstavnici Vlade države Srbije javno kažu da bez tih strvodera, ubica naše dece – nema nam života. EU ništa ne može da zameni! Da li su Srbi uopšte postojali i živeli pre osnivanja te organizacije? Kako su živeli? Odgovor nađite sami. Ne želim da vam ništa namećem ili ne daj Bože navodim na zlo. Mislite svojom glavom – vi odlučujete. Zapitajmo se: Zašto smo dozvolili da blagorodni, prostodušni, siromašni, nezlobivi Božić Bata iščili pred Deda Mrazom iz Nedođije. Zašto nam je Nova godina važnija od Božića? Odgovor je jednostavan. Nova godina je državni praznik. Ne radi se dva dana. Vlast naredila. Božić je do pre neku godinu bio radni dan. Gledajte televizije. Na svakoj će se stotinu puta pojaviti Deda Mraz. Božić Bate nigde biti neće. Nije bilo ni Svetog Nikole, iako je noć uoči svog dana obišao mnoge kuće u Srbiji i ostavljao poklone u dečjim cipelicama uredno složenim u prozore. Pošaljimo Deda Mraza u njegovu Nedođiju i vratimo našoj deci Božić Batu. Vremenom će se i drugo što je oteto vratiti. Od „sitnica“ se počinje. Budimo Srbi, iako smo samo ljudi – zborio je Svetitelj koji je sa nama donedavno živeo. Viđali smo ga. Potrebne su nam vera i volja, a Bog će nam dati snage. Uspećemo. Tanasije Ilić je praznike čestitao rečima: Od Boga vam zdravlje. Za ostalo brinite se sami. Nemam šta da dodam. Molim vas, setite se Srba heroja, koji samo zbog toga što su Srbi, čame u Haškom kazamatu i u drugim zatvorima „demokratske“ Evrope. Upalite po jednu sveću za zdravlje i pomolite se Gospodu. Bog i dobri ljudi će čuti. Čika-Jova je zapisao: Topla nam je soba, Tople su nam grudi; Svud su naša braća Gde su dobri ljudi. Voštanica gori, Slama je prosuta, A „Roždestvo“ pevaćemo Po stotinu puta. Otvarajte vrata! Božić, Božić Bata!

by Dragomir Antonić