DAN T
Danas je u našem kraju, Gornjoj varoši bio dan T. Dan TUGE, dan TAME, dan TORTURE, dan TERORA, dan...
Kada nasilje, nekažnjeno, očigledno potre pravo, onda je tuga.
Na ulicu je izbačena naša komšinica, iz kuće koju je izgradio njen pokojni otac, o, ironije, policajac.
Ironije, zato što su njegove mnogo mlađe kolege danas njegovu staru ženu, ćerku i unuka izbacili iz doma koji im je čestiti policajac ostavio, ne sluteći ovakav rasplet.
Ni sud, ni policija, ni hitna pomoć, niko nije pokazao ni trunku milosrđa da zaštiti samohranu ženu. Našla se na ulici, sa stvarima koje su, kako su stigli, unajmljeni Cigani izbacili u dvorište, kao na deponiju. I tu se njihov život završava.
Ne znam kako može da se oseća takozvani običan čovek. Kao da postoji neobičan. Čovek, mislim.
Jadnicima, kao sišlim sa stranica Igoovog romana, niko nije mogao, a ni želeo da pomogne, sem nekolicine prijatelja. I oni su u to nekoliko sati bili legitimisani, doživeli prozivke i pretnje, sa osnovanom sumnjom da su im lični podaci i uzeti kako bi "bili dalje procesuirani"kod istog onog koji je, imajući sve pravno-bezbednosne institucije u šaci, čime se javno i pred svedocima hvalio (mitom ili zastrašivanjem, ili "milom ili silom", kako kaže narod)...Tako ovoj priči ovde ne mora biti kraj.
Toliko sile se ne preže za "Sablje", "Oluje", "Gromove" i sve ostale nebeske pojave koliko kada treba da se satre smrtnik. Valjda nedovoljno bespomoćan, pa da se onima što u druge zveraju iza zavesa, šta ih čeka, jer nisu u stanju da vide da su u redu, samo još ne vide pred sobom dželata.
Bio je ovo dan Tuge, kad su romani minulih epoha zaživeli.
Zašto se ova istorija kreće naopačke?
Kada nasilje, nekažnjeno, očigledno potre pravo, onda je tuga.
Na ulicu je izbačena naša komšinica, iz kuće koju je izgradio njen pokojni otac, o, ironije, policajac.
Ironije, zato što su njegove mnogo mlađe kolege danas njegovu staru ženu, ćerku i unuka izbacili iz doma koji im je čestiti policajac ostavio, ne sluteći ovakav rasplet.
Ni sud, ni policija, ni hitna pomoć, niko nije pokazao ni trunku milosrđa da zaštiti samohranu ženu. Našla se na ulici, sa stvarima koje su, kako su stigli, unajmljeni Cigani izbacili u dvorište, kao na deponiju. I tu se njihov život završava.
Ne znam kako može da se oseća takozvani običan čovek. Kao da postoji neobičan. Čovek, mislim.
Jadnicima, kao sišlim sa stranica Igoovog romana, niko nije mogao, a ni želeo da pomogne, sem nekolicine prijatelja. I oni su u to nekoliko sati bili legitimisani, doživeli prozivke i pretnje, sa osnovanom sumnjom da su im lični podaci i uzeti kako bi "bili dalje procesuirani"kod istog onog koji je, imajući sve pravno-bezbednosne institucije u šaci, čime se javno i pred svedocima hvalio (mitom ili zastrašivanjem, ili "milom ili silom", kako kaže narod)...Tako ovoj priči ovde ne mora biti kraj.
Toliko sile se ne preže za "Sablje", "Oluje", "Gromove" i sve ostale nebeske pojave koliko kada treba da se satre smrtnik. Valjda nedovoljno bespomoćan, pa da se onima što u druge zveraju iza zavesa, šta ih čeka, jer nisu u stanju da vide da su u redu, samo još ne vide pred sobom dželata.
Bio je ovo dan Tuge, kad su romani minulih epoha zaživeli.
Zašto se ova istorija kreće naopačke?
0 Коментари