МАЈКА ХРАБРОСТ, МАЈКА НАДА ЗВАНА БАХРИЈА
Пре неки дан упознала сам Бахрију Лала.
Горанку из Ђаковице. Младу, лепу и чак веселу, широко насмејану жену од неких 38 година. Без иједне седе, упркос свему. Бистрих, прелепих бадемастих очију.
Пристојно обучену и духа који се не може описати.
Бахрија са супругом Арбеном од пре три године живи као подстанар у Земуну у Прегревици.
Супруг се сналази, надничи, али обезбеђује породици да достојанствено преживи, иако имају не само још три члана, већ двоје старије деце оболеле од рака. Сину који има 19 година рак је захватио плућа, док годину млађа ћерка од 18 година има оболелу штитну жлезду.
Њихова деца су више пута оперисана у Београду, примају хемотерапију, а родитељи се са намјлађим сином боре да их ободре да не изгубе вољу за животом.
"Кад смо сазнали, кад су нам рекли шта нам се догађа, прво сину, а онда и ћерки, нисмо знали шта да радимо. Брзо смо схватили да им спаса нема осим да им потражимо лека у Београду. Нико нас није попреко погледао, нити деци ускратио било шта. Ми смо то и знали кад смо долазили овде" - каже Бахрија.
И не само то.
Бахрија прича како је број оболелих од рака управо сада, после десет година НАТО бомбардовања Ђаковице, где су они живели и одакле су дошли у незадрживом порасту.
Она, иако је мали закупљени стан заузет великим заједничким лежајем, гледајући празну собом у коју ће се са терапија ускоро вратити њена деца, не губи наду. Док испраћа супруга на посао, приставља на решо храну коју воле, јер им је болничка неукусна и слаба.
И тако сваки дан.
"Требам им, иначе бих већ тражила и, верујем, нашла посао. Да допринесем, да живе боље и лепше. Само да мојој деци буде боље и да оздраве", не сумња, не оставља места дилемама храбра мајка Бахрија.
Горанку из Ђаковице. Младу, лепу и чак веселу, широко насмејану жену од неких 38 година. Без иједне седе, упркос свему. Бистрих, прелепих бадемастих очију.
Пристојно обучену и духа који се не може описати.
Бахрија са супругом Арбеном од пре три године живи као подстанар у Земуну у Прегревици.
Супруг се сналази, надничи, али обезбеђује породици да достојанствено преживи, иако имају не само још три члана, већ двоје старије деце оболеле од рака. Сину који има 19 година рак је захватио плућа, док годину млађа ћерка од 18 година има оболелу штитну жлезду.
Њихова деца су више пута оперисана у Београду, примају хемотерапију, а родитељи се са намјлађим сином боре да их ободре да не изгубе вољу за животом.
"Кад смо сазнали, кад су нам рекли шта нам се догађа, прво сину, а онда и ћерки, нисмо знали шта да радимо. Брзо смо схватили да им спаса нема осим да им потражимо лека у Београду. Нико нас није попреко погледао, нити деци ускратио било шта. Ми смо то и знали кад смо долазили овде" - каже Бахрија.
И не само то.
И тако сваки дан.
"Требам им, иначе бих већ тражила и, верујем, нашла посао. Да допринесем, да живе боље и лепше. Само да мојој деци буде боље и да оздраве", не сумња, не оставља места дилемама храбра мајка Бахрија.
0 Коментари