КАТАРИНА ЗА ВРШЊАКЕ
Мала Катарина Ј., ученица четвртог разреда једне београдске основне школе можда јесте мала, има тек десет година, али разуме све, зна много. Зна више него велики.
Окружена декама, бакама, стричевима, ујацима, теткама, једном речју многобројном родбином, ушушкана у благостање, разиграна са млађим братом као и сва срећна деца, начула је понешто са те-ве-а о поплавама, видела децу по халама, видела сузе и несрећу одраслих.
Питала би понешто одрасле и они су јој објашњавали.
Затим је сама из свог ормарића почела да слаже на страну омиљене играчке, мајице, ципелице, чак и бојице и свеске. У томе је пратио и братић. Она му је причала да има деце која су сада тужна, у туђем граду, која су изгубила кућу и креветац...И онда су заједнички спремали и оно што им није вишак за своје вршњаке.
Није то било све.
Будући одликаш, замолила је родитеље да јој дају новац намењен куповини бицикла који је требало да добије за књижицу пуну петица. Изразила им је своју жељу да награду поклони вршњацима који су привремено смештени у прихватне центре.
Тога дана Катарина Ј. је била срећна док је гледала како у корпу мама пакује веш за њене другаре, мале нове папучице и све неопходне ситнице.
Сви могу.
Само треба хтети.
Мала Катарина Ј. је најбољи пример.
Окружена декама, бакама, стричевима, ујацима, теткама, једном речју многобројном родбином, ушушкана у благостање, разиграна са млађим братом као и сва срећна деца, начула је понешто са те-ве-а о поплавама, видела децу по халама, видела сузе и несрећу одраслих.
Питала би понешто одрасле и они су јој објашњавали.
Затим је сама из свог ормарића почела да слаже на страну омиљене играчке, мајице, ципелице, чак и бојице и свеске. У томе је пратио и братић. Она му је причала да има деце која су сада тужна, у туђем граду, која су изгубила кућу и креветац...И онда су заједнички спремали и оно што им није вишак за своје вршњаке.
Није то било све.
Будући одликаш, замолила је родитеље да јој дају новац намењен куповини бицикла који је требало да добије за књижицу пуну петица. Изразила им је своју жељу да награду поклони вршњацима који су привремено смештени у прихватне центре.
Тога дана Катарина Ј. је била срећна док је гледала како у корпу мама пакује веш за њене другаре, мале нове папучице и све неопходне ситнице.
Сви могу.
Само треба хтети.
Мала Катарина Ј. је најбољи пример.
0 Коментари