недеља, 21. јун 2015.

DNEVNIK SA KRFA VII: ŽIVOT NA KRFU

MARIJA u bašti
Rano u pet probudio me je jak pljusak. Ustala sam da zatvorim žaluzine i skupim peškire i kostime sa žice. Otkud ovo nevreme? Legli smo posle mirne večeri. To je ostrvo, kažu Krfljani.
Posle kiše, celoga dana se zadržao, na momente baš hladan i jak vetar. Dosadan, uznemirujući, klaustrofobičan i neutešan.

Naša gazdarica Marija svakoga jutra čeprka po bašti: ako će biti vrućina, zaliva, a češće plevi ili bere povrće za ručak. Ona spada u jednocifreni procenat Krfljana koji ne znaju engleski jezik. Kako se ne razumemo, najčešće se samo osmehujemo. Gaji svoje biljke. Na
Marijine saksije
malenoj terasici u velikim saksijama celer, peršun i bosiljak. Uz obaveznu procvetalu granu bungavije. Kod nje je roze, druge su jarkijih purpurnih nijansi.
Žene Marijinih godina pomalo nevešto, ali govore engleski. Imaju neverovatnu želju da svakome nešto kažu, nađu se, pomognu, makar i samo prokomentarišu. I sa sedamdeset godina voze skutere. Simpatični bakutaneri, puni života.
Pre neki dan po povratku sa jedne od udaljenijih plaža preda me padoše s drveta zrele pomorandže. Podignem glavu i pored zrelih vidim bezbroj tamnozelenih plodova. Izgleda da stižu preko cele godine, a retko ih
Ipsos
beru. Limun takođe, ima ga svaka kuća i to više stabala. Kao da služe za ukras, iako su puni roda. Grožđe je ove godine dobro rodilo. Loze su brižljivo negovane. Još malo sunca i počeće da zri...
Krenule smo za grad Krf, a ipak se vratile na našu plažu u Ipsosu, da se iskupamo. Nedeljni je red vožnje, vreme se popravilo, pa rekosmo da ostanemo malo doma, red je.
Smestimo se kod "Planete", uz dva fridoćina, velike ledene kafe. Plastična čaša sa zgodnim otvorima za pelcere limuna i bungavije, koje ću pokušati da zapatim u saksiji kad se vratim kući.
Završila sam knjigu "Davidova carica" Indije Edžhil. Na zanimljiv način je dala "meso" biblijskim knjigama, Samuilovoj, Davidovoj i Solomunovoj, oživela drvenu istorijsku građu. Popularna Biblija. Mladi ljudi bi trebalo da je pročitaju. Dostupna je, izdavač "Laguna".
Odmakla sa "Jedan dan" Dejvida Nikolsa, od koje se ne mogu odlepiti.
Voda u Ipsosu je kristalno čista i topla za kupanje.
Najviše volim da gledam u grad Krf u daljini.
U "Planeti" ispijamo koktele na plaži. Dekorišu je sočnom kriškom slasne lubenice. Da li je ovo raj na zemlji?
Mali Jorgos nas svaki čas služi, namešta suncobran, prenosi ležaljke, prazni pepeljaru.
Za svoj sezonski rad prima 1.500 eura. Naravno, posao u "Planeti" ima do oktobra, dok ne odu turisti, posle prelazi na "zimski".
Upoznajemo se sa njegovim gazdom i imenjakom Jorgosom, beogradskim studentom. Šest najlepših godina je, kaže, proveo u Beogradu, gde je završio teologiju. Sina je, međutim, poslao u Plovdiv na studije medicine. Bugarska je EU i diploma njegovog sina važi u Grčkoj bez nostrifikacije, što ne bi bio slučaj da je stekao u Beogradu.
Standard u Grčkoj je, uprkos pričama, barem duplo jači nego u Srbiji. Prosečne plate su oko 900 evra, a životni troškovi neznatno veći od naših. Ta opuštenost se vidi na svakom koraku. Nije ni lako, ali je opuštenije nego kod nas, odakle je iščilela sva životna radost.
Na povratku kući kupujemo suvo belo krfsko vino. Slatkastog je ukusa i neopisivo pitko.
Ribljim koščicama hranimo šarenu macu koju je Ana nazvala Milosava. Oko nje se skupljaju njena tri mačeta i mačor.
Vetar ne prestaje da duva.
Što se bliži čas povratka, to sam nesrećnija.

Večera  za Milosavinu porodicu
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

КОНТАКТИРАЈТЕ НАС

Име

Имејл адреса *

Порука *