ХИТЛЕР ИЗ ЗАЈЕДНИЧКОГ ХОДНИКА

Познајем једног човека годинама.
Дошао је ниоткуда и успео се невиђено као "странац" у локал-патриотском окружењу.
Себе је одвајкада сматрао богомданом звездом вести. Интервју би, можда, дао - кад би му га неко тражио - али, верујем, са обаезном ауторизацијом.

Дошао је, дакле, ниоткуда. Што кажу неке наше далеке комшије - мануелни радник.
Тај човек личи на чичак траку. Не можеш проћи поред њега, да се не залепи.
Лепио се уз све од којих је могао да има користи.
Сав љигав и преподобан.
Успевао је да остави утисак и да држи до неких принципа. Свето начело његово беше: искористи сваку прилику док је време, можда другу нећеш добити.
Док је био у великој милости, ведрио је и облачио, а будући сека Перса тип мушкарца, није излазио из владаркиних одаја.
Тада се наместио на место у које је упро прстом. Запослио се, иако се бавио приватним послом. Говорило се да је у свом стану, за услуге које је пружао имућним клијентима узимао велики новац.
Великим новцем плус платом плус новостеченим везама уредио је стан о коме се причало и на који се у крају упирало прстом.
Тада је, наравно, привремено променио и странку.
Није прошло дуго, врло му је одговарало да га из ње избаце, с великом помпом, као да је, изузев значаја услуга које је дискретно обављао, био неки активиста.
На време се престројавао.
Људи су га се бојали. Он је умео као змија сикће отров право у господареве уши, његова је клевета скупо могла да кошта. Иако преподобни, познаници су бежали од његове сенке - само скретање пажње на себе, своје знање, рад, па и изглед, код овог малограђанина склоног клеветању могло је, ако остави утисак да га испровоцира на неку подлост.
Највише је волео друштво познатих и утицајних људи.
Никада се није десило да на телефону није имао неког важног; присност са "моћним" људима је наглашавао као своју ударну снагу и црту "карактера".
Паметан му се склањао с пута.
Без зазора се на скуповима обраћао "недодирљивима". Будући бесконачно понизан, а чичак, за свој лични маркетинг их је трошио до коске. Фотографисао се с њима, тражио визит - карту, а онда их позивао само да пита како су, хвалећи се својим функцијама и нудећи помоћ у свакој прилици, неприличну за његове висококотиране знанце о којима је говорио као о старим пријатељима.. Против тако нападног пријатеља они нису имали лека. Заједничке фотографије биле су му окачене на зиду канцеларије, из чега се могао стећи утисак да је одвајкада близак са њима.
Наравно, то је на оне који су имали посла с њим, остављао утисак.
Док се није наместио на жељено место, са сасвим левом квалификацијом, у предузећу неупотребљивом.

У међувремену се реактивирао као страначки кадар нове владајуће странке, на огромно запрепашћење многих из окружења, што је појачало њихов страх.
Страствено је био наклоњен новинарима. Било га је немогуће ескивирати.
Ових дана је у новом успону.
Уписао или завршава некакав мастер на новом факултету.
То би, по његовом скромном мишљењу које има о себи, требало да буде насловна вест, те му не улази у главу што га новинари не моле за интервју.
Будући да га  на послу никада нису  видели да ишта ради, осим што саветује или одлучује о ономе о чему нема појма, а на шта утиче једино интерес звани коверта, колеге су огуглале на његову хвалу. Вест о његовом "професионалном" успону може бити занимљива само онима који га не познају...