РАДОВАН БЕЛИ - МАРКОВИЋ У ЗЕМУНУ
Хода уз помоћ штапа, сустигле године (68), али се писац збирки приповедака Црни колач, Швапска коса, Године расплета, Живчана јапија, Старе приче, Сетембрини у Колубари, Мале приче, Аша, Ћорава страна, романа Паликућа и Тереза милости пуна, Лајковачка пруга, Лимунација у Ћелијама, Последња ружа Колубаре, Кнез Мишкин у Белом Ваљеву, Девет белих облака, Оркестар на педале, Каваљери Старог премера, Госпођа Олга...не предаје.
- Пишем, пишем, а не водим више бриге за судбину мојих дела, сустижем време. Српска књижевна задруга у свом најновијем колу од шест књига објавила је и моје последње писаније "Путникова циглана - залудно плетиво". Требало би да се представи јавности, надам се да ћу бити обавештен - каже за "Земун инфо..." велики писац.
-Живимо у времену заборава, библијском, превалио сам већи део свог животног пута. Немајући своју, посвећујем се туђој деци као својој, све везанији за свој родни крај, школу у коју сам ишао, којем дајем нову димензију, ону коју је, ваљда, осећао и видео и Свети Ава Јустин Поповић Ћелијски.
Ја сам осуђен да памтим и запишем тај древни говор свога рода и порекла, и то је све" -своју мисију на земљи нам открива Радован Бели-Марковић.
0 Коментари