Познати српски писац средње генерације, аутор више романа и збирка приповедака, носилац бројних књижевних награда и директор Лајковачке библиотеке, Радован Бели - Марковић био је данас гост Земуна. У земунској библиотеци "Свети Сава" говорио је основцима о значају Колубарске битке, поводом обележавања 101.годишњице велике епопеје из Првог светског рата.

Хода уз помоћ штапа, сустигле године (68), али се писац збирки приповедака Црни колач, Швапска коса, Године расплета, Живчана јапија, Старе приче, Сетембрини у Колубари, Мале приче, Аша, Ћорава страна, романа Паликућа и Тереза милости пуна, Лајковачка пруга, Лимунација у Ћелијама, Последња ружа Колубаре, Кнез Мишкин у Белом Ваљеву, Девет белих облака, Оркестар на педале, Каваљери Старог премера, Госпођа Олга...не предаје.
- Пишем, пишем, а не водим више бриге за судбину мојих дела, сустижем време. Српска књижевна задруга у свом најновијем колу од шест књига објавила је и моје последње писаније "Путникова циглана - залудно плетиво". Требало би да се представи јавности, надам се да ћу бити обавештен - каже за "Земун инфо..." велики писац.
-Живимо у времену заборава, библијском, превалио сам већи део свог животног пута. Немајући своју, посвећујем се туђој деци као својој, све везанији за свој родни крај, школу у коју сам ишао, којем дајем нову димензију, ону коју је, ваљда, осећао и видео и Свети Ава Јустин Поповић Ћелијски.
Ја сам осуђен да памтим и запишем тај древни говор свога рода и порекла, и то је све" -своју мисију на земљи нам открива Радован Бели-Марковић.

0 Коментари