Постоји у нашем Земуну један неупадљиво осмишљен троугао од неописиве важности у којем се налазе три школе са децу са посебним потребама, поремећајима и оштећењима са боравком и смештајем: "Сава Јовановић -Сирогојно", "Вељко Рамадановић" и "Радивој Поповић".

И школа за образовање и васпитање деце са сметњама у развоју - са лаком и умереном ометеношћу и аутистичним спектром, и школа за ученике оштећеног вида, као и трећа, која образује и васпитава децу са оштећењима слуха, развојном дисфазијом, аутизмом, дисхармоничним развојем и говорно - језичким проблемима налазе се у пријатељском окружењу "редовних" школа, са којима заједнички спроводе инклузивни образовни модел.
У непосредној близини се налазе вртић "Мали принц", основне школе "Соња Маринковић", "Сутјеска", "Петар Кочић", "Горња варош"...

Понос региона

Нису "Сирогојно", "Рамадановић" и "Поповић" само пример за школе "сличне намене" у Београду и Србији, већ су током свога постојања и рада стекле углед и у нашем балканском региону. 
Било је време када је држава значајно улагала у ове образовно - васпитне установе, са кризом се њихов статус значајно променио. Управе су морале да се прилагоде како би одржале корак. Предани и посвећени директори, који су организовали своје колективе и уложили углед да у измењеним друштвеним условима опстану на нивоу којим су поставили високе стандарде, користили су све законом дозвољене могућности да се изборе за средства која им следују; да анимирају привреду и донаторе, друштвену заједницу и окружење, али су највиши степен прилагођености постигли зналачким и убедљивим пројектима, на које фондови нису могли одговорити одрично.
Општинско признање "Заслужни грађанин Земуна" које се додељује на Дан општине Земун 5.новембра 2014.године добила је директорка Школе за децу оштећеног вида "Вељко Рамадановић" Радмила Лабан, а 2015 - е директор ОШ "Сава Јовановић - Сирогојно" Салим Горанац, што је сведочанство да је локална заједница препознала и наградила њихов огроман труд.
Са своје стране смо се трудили да дамо свој допринос пратећи рад ових изузетно значајних установа. Желимо да овим текстом наставимо своју хуману мисију.

Остварени планови

Пут нас је ових дана нанео у ОШ за децу оштећеног слуха..."Радивој Поповић".
Уз помоћ Земунске општине, али и великог броја донатора, после школског распуста ђаке је дочекао сређен интернат. У домском смештају је око педесеторо деце. Изненадили су се кад су се вратили у окречене собе опремљене новим намештајем и комплетно реновирану кухињу.
И тога дана када смо их посетили, интернат се није могао препознати. Још увек су спољни радови на објекту у току - пратићемо и обавестити вас о свему што ће се урадити.
У парку са кућицом преко пута интерната је фонтана са клупама - школа је после мајских поплава 2014.године пружила смештај најугроженијима.
Десно су спортски терени: кошаркашко игралиште је 2008.године урадила Земунска општина (као и санацију школске зграде), нове спортске терене ових дана, како је и обећала, Фондација Владе Дивца.
Ову школу ћете сасвим сигурно запамтити по живописним бронзаним фигурама у парку - лане, асоцијацију на безазлено и нежно младунче, немогуће је заборавити.
Међутим, у парку поред ограде са ОШ "С. Ј. Сирогојно", од наше последње посете овом месту, никао је и нови забавни парк за децу, опремљен пригодним справама за игру и рекреацију.
Права изненађења чекала су нас, међутим, у самој школи.

Најбоља сноезен соба у Србији

Љубазни домаћин, директор школе Жељко Покрајац, отворио је тога дана изложбу ликовних радова ученика из Лазаревца посвећену 101.годишњици славне Колубарске битке.
У школи је владао савршени ред.
Он и наставница ликовног Александра с поносом су нам  похвалили зидове ходника украшене ученичким радовима, сликама и пробраним репродукцијама - посебно велика уља уметника Миљковића, који је, такође, имао проблема са слухом.
Ушли смо у неколико учионица у којима су дефектолози радили са децом - "Овде се подразумева индивидуални рад", објашњава нам директор зашто је у учионицама мали број малишана.
Школа прима предшколце и спроводи предшколсу наставу - за те намене је одвојена огромна просторија у приземљу, у скорије време уређена и опремљена "центрима интересовања". То су куткови за игру, вежбање, кухиња, фризерски салончић и слично - све што разгаљује у тренуцима презасићености школским градивом.
На спрату где се налази директорова канцеларија је музеј Радивоја Поповића који чува његове списе, радове, предмете којима се служио и бисту великана по коме је школа добила име.
У директоровој канцеларији се ништа не мења, што говори за себе. Она ће вероватно доћи на ред кад се све планирано оствари.
Али, зато нас  у рехабилитационо - терапеутском блоку чекају бројна изненађења: најбоља сензорна сноезен соба у Србији, опремљена воденим зидом, цевима које мењају боју, кроз које промичу шарене рибице, разна светлећа вишефункционална учила за свраћање пажње најхиперактивнијих, узнемирених ученика...Лејзи бег у свом углу са светлећим завесама, геометријске фигуре које се слагањем осветљавају, а из специјалног апарата на зиду може се даљинским управљачем "пустити" зима у собу - коју засипају пахуље. Највише је коштала безбедност, простор је застрт најквалитетнијим струњачама.
Посебан квалитет је и музика која се може емитовати, као и смирујуће ароме у соби.
Једна велика просторија зграде опремљена је справама за лагану рекреацију, у служби развоја моторике.
Школа је недавно добила и интерактивну собу, посебно ефикасну за децу која поред оштећења слуха болују и од неког облика аутизма.
Ако ишта, специјални екран на којем се приказују комбиноване нтерактивне пројекције, успева да им заокупи пажњу. Садржаја је безброј и пружају илузију да сте у стварном простору, а не слици. На додир слика воде на интерактивном екрану се узнемири, ускомеша и разјури рибице, као да сте на правом језеру...
Из школе излазимо препуни утисака.

У плану базен

Поред свега што је за две године на месту директора успео да уради, Жељко Покрајац брине о оштећеним бетонским стазама и плочама у дворишту, које ће, како се нада, успети да санира и током зиме.
Оно што би највише желео да постигне је базен у дворишту школе или у приземљу објекта, зависно од могућности.
Обзиром на чињеницу да оштећења слуха у великом броју случајева прати и одређено заостајање у развоју, као и аутизам, и да је школа са интернатом место за образовање и смештај ученика са комбинованим проблемима, Покрајац, сурдопедагог са двадесетогодишњим искуством у непосредном раду са децом, сматра да би базен много помогао оспособљавање ђака.
Он би у сваком случају добро дошао и ученицима суседних школа, како "Сирогојна" и "Рамадановића", тако и редовних у околини.
Школа овај план не може да оствари расположивим средствима, али ће колектив у најскорије време посветити време изради стратегије којом би се могао остварити циљ - базен у школи.



0 Коментари