ЈАВНИ ЧАС ПОСВЕЋЕН МИЛИЈАНИ КРСТИЋ
Зато што је у децу, гимнастичаре, бројне секције батајничког соколства, једног од најстаријег и најочуванијег у нашој земљи, улагала сву своју вољу, снагу, умеће и љубав.
Милијана Крстић била је особа ретког кова и њено се име поистовећивало са Соколским друштвом Батајнице.Нису је заборавили ни нова управа, ни њени наследници - које је, између осталог и створила својим неуморним и безрезревним предавањем: почасни председник, деведесетогодишњи Златан Златановић, Милија Пантовић, неуморна Јелена Ковачевић, тренери Александра, Љиљана, Зорана, Александар, али ни родитељи деце коју је гајила, васпитавала у духу свестраности, колеге из соколских друштава градова Србије, ни деца која вежбају и уче и која ће долазити у овај дом.
Управо су се вратили из Словеније са међународног такмичења, одакле су донели четврто место у скоку на трамболини - највише би се радовала управо она, тежећи да поправе резултат и домогну се медаље, којих су освојили толико да нема места у витринама Дома...
Милијана Крстић је одлично знала да секције Соколског друштва у Батајници чувају децу од зала која доноси беспослица и бројне пошасти новог доба. Зато се увек трудила да им заокупи пажњу и уз тренинге их учи да буду људи који ће бринути о себи, кондицији, здрављу, вештини и духу. Јер, све је то соколство, којим је била задојена и којим је као магнет привлачила генерације девојчица и дечака, који су израстали у најлепше људе сремске вароши...
Достојни наследници
Ко је год прошао Милијанину школу и заслужио њену пажњу и поверење, остваривао је сјајне успехе, којима се њихов тренер поносио.
Зато су и на јавном часу, као да их Милијана гледа, извели све што уче, што су научили и умеју. Од најмањих до омладинаца, јер соколство, исто тако, укршта генерације, како би једни од других учили.
Од девојчица које су извеле вежбе на полигону, акробатске тачке, до каратиста и певачке групе - која је, између осталог, и члан црквеног хора и чије анђеоско појање са задовољством слушају Батајничани за молитве - све је било изведено максимално, одмерених покрета и правилног става.
Посебну причу представљају родитељи који су своју децу давали у сигурне руке...
Гости са свих страна
Запажене наступе имали су гости јавног часа посвећеног Милијани: из соколских друштава из Вршца, Сремске Митровице, Панчева, као и београдска "Матица".
Фигуре, премети, скокови, акробатика - до плеса сениора плесне секције "Матице" одушевили су присутне на јавном часу.
Са Милијаном Крстић сарађивали су сви и радо се сећају њене непоновљиве енергије, коју је тако успешно пренела на своје наследнике.
Соколско друштво у Батајници једно је од најстаријих у Србији. Једно је од многих које имају своју наменски грађену зграду, пристојне сале за вежбање, двориште за отворене приредбе, које су честе, јер научено треба и показати.
Тамна сенка над имовину Соколског друштва у Батајници надвила се незаконитим заузећем дела парцеле у њеном власништву, на којој на волшебан начин ниче робна кућа и нови тржни центар, иако Друштво поседује сву документацију о власништву.
"На суду смо, а тераћемо се, ако треба до Стразбура" - тврди председник Соколског савеза Београда Милисав Мића Живановић, који се одлично сећа колико је овај атак погађао Милијану Крстић.
Много је дивних речи изречено о Милијани од директора Соколског друштва Батајница Милије Пантовића, дугогодишњег директора основне школе "Бошко Палковљевић Пинки", који је своју претходницу искрено уважавао.
Чланови Соколског друштва Батајница осветлали су образ на јавном часу, и на паркету и на трамболини. И у публици, наравно.
Угрожено соколство
О стању у соколским друштвима Србије, указала се прилика, распитали смо се код председника Соколског савеза Београда, Милисава Миће Живановића - тако рећи, из прве руке.
Он каже да се соколство одржава у Београду, као и у многим градовима Србије:
"Увек се нађе неко као Милијана, ко не да да се та светла традиција народна занемари и угаси".
Подршка, институционална, не постоји - понекад се измоли неки неопходан новац од управа, спонзора, па расподели - јер приход из самих друштава сигурно не би покривао опстанак.
Међутим, има и случајева, као што је сада Соколско друштво Сремске Митровице у проблему, да се жели да се отме неки дом - већина друштава је имала своје домове, који су обично грађени у центрима градова - па се испоставе рачуни. Тако је Митровачком друштву доспело на наплату потраживање за грејање у износу од 420.000 динара!- казује нам Живановић.
У наставку јавног часа у Батајници специјалне дипломе додељене су Јелени Ковачевић и њеним тренеркама, на опште задовољство свих присутних.
Изражавамо наду да ће успомена на дело Милијане Крстић наставити да се негује - и то би било у духу соколства.
Истовремено и чуђење да се из Батајнице, нико - а она је у претходном мандату имала чак четири члана у Већу општине Земун (!) није сетио да Милијану Крстић за све оно што је дала деци Батајнице, није сетио да је предложи, макар и постхумно, за заслужну грађанку Земуна.
0 Коментари