НЕМОЋ

Не могу да пишем о свезаности немоћи, о жељи да помогнем ближњем и ужасу што је то тешко до немогућег.
Патолошки одговарам на бол.
Само за два протекла месеца у мом окружењу је шест особа оболело од најтеже болести. Две су, нажалост, под земљом, изгубиле су битку. Једна од њих оставила је за собом тринаестогодишњег дечака.
Две се боре.
Две умиру. Ради се о галопирајућем раку са метастазама, против којег се њихове породице, после капитулације медицине, очајнички боре, свакодневно.
Једна од њих ми је посебно блиска и њено ми непрестано пропадајуће стање тако тешко пада да не спасава нити помаже чак ни писање.
Разумећете, верујем, разлог мог одсуства са блога. И из свакодневице.
Нека нам је Бог у помоћ!
Ваша Ж. Ж.