СНАГА ЗА САМОИЗЛЕЧЕЊЕ
Разговарам са докторком Словић из патронажне службе Дома здравља у Железнику: "Имате ли много посла"?, питам - она одговара "Нажалост, највише оваквог". При том мисли на највећи број посета болесницима у терминалној фази. И на мој упитан поглед одговара: "Катастрофа, знате. Епидемија!"
Да ли је ко чује?
Чак и она, искусна и очигледно јако, јако добра, од инструмената има само инјекције, инфузије, лекове, хемију и - скоро нимало наде. То је њена пракса из обилазака пацијената који у својим домовима као безнадежни случајеви чекају крај.
Како неко ко је још колико пре месец дана сређивао кућу, а увече хитно пребачен у болницу, хитно оперисан, и још хитније из ње отпуштен породици - на милост, немилост и сналажење, може за тако кратко време да оде? Како?
Ужасно чудовиште, као обдарено неком посебном интелигенцијом или инстинктом увребало је најбољу прилику, док је човек обузет тешком и дуготрајном бригом, која му је ослабила чуваре - имунитет, да се угнезди.
Имунитет је већ поражен, ако није препознао мутацију и неконтролисан преображај ћелија сопственог организма. Обнављање поражене војске иде само на руку злотвору, испред кога граби сваки витамин, минерал, имуностимулатор, све чиме га храните не бисте ли га подигли и ојачали.
На то не треба губити време, јер је то покушај реанимације охлађеног мртваца. Битку треба водити против правог непријатеља.
Иако је операција ризик да се звер разјари и подивља, те у свом бесу крене да уништава преостало здравље свим својим силама (које су невиђене), уз процену да је могуће да се одстрани, треба је предузети.
Оболелом обавезно треба рећи истину. Или ће после неколико дана мобилисати снаге за излечење и сачувати преостале ресурсе, или ће се предати - ово друго је и условило настанак и ширење рака. И много је, много ређе. Нема човека, ма у којим годинама био, да се неће борити за живот! То је наша највећа снага. Снага за излечењем, за самоизлечењем.
Кризу што пре треба да преброде и они у најближем пацијентовом окружењу. Њима треба најмање времена да се присаберу и почну да помажу.
Сваки детаљ је важан, најважнија је љубав, нежност и посвећеност, али и знање и подршка, који морају бити конкретни и прави, строго и неумољиво циљани. Нажалост, најчешће без пратње и подршке лекара.
Пацијент мора узимати течност - обавезно ефикасне чајеве који помажу: од корена маслачка и слатког пелина. Ако прихвата, и свеже цеђене сокове цвекле и шаргарепе. Нека организам гладује, храну ће ионако уграбити непријатељ. Сокове ће организам оболелог апсорбовати са најмање беспотребног трошења снаге. Не дозволите да желудачна киселина без имало хране изгори једњак повраћањем.Макар храна били и само сокови, чајеви и вода.
Распитајте се о уринотерапији, примењеној орално, у виду облога и масирањем. Амонијак из урина подстиче његово избацивање из организма. У борби за живот нема места гадљивости.
Постоји и много видова терапија - говорим о пацијентима с метастазама, које је медицина отписала - уљно-алкохолним смешама, опрезно и строго дозираним биљним отровима, који ће разграђивати и тровати злоћудне ћелије, а сачувати здраве, постоји храна која помаже и у минималним количинама - о свему овоме писао је Малахов у својој књизи "Лечење тумора". Треба пажљиво изабрати, и ако терапија не даје резултате, не губити време, испробати следеће.
Врло, врло добро и универзално делује пречишћени, неки га зову и медицински петролеј, дестилисан из (органске) нафте на одређеној температури - може се чак пречистити и у домаћој радиности.
Потребна је само упорност и посматрање ефеката.
Као добар растварач, својим угљоводоницима, продире кроз мембрану злоћудних ћелија и разара их. Организму треба додавати зелену глину у воду, чај или сок, која ће, са своје стране, учинити да се разграђени отрови избаце било мокраћом, кроз столицу или чак и повраћањем. Помаже масирање укуваним, одстајалим урином, или облоге од зелене глине (активиране у дестилованој води или урину и што је могуће дуже држане на чистом ваздуху и сунцу - глина не сме доћи у додир с металним предметима!).
Невероватно је да сваки, чак и медицински петролеј, има ознаке да је отрован и запаљив. Отрован није, а запаљив вероватно јесте.
Има и руских препарата на бази петролеја и органских растварача, са биљним додацима (зеленим или црни орах, мајски цветни прах, прополис...), који се најбоље апсорбују заједно с ланеним уљем.
Све време оболелом објашњавати да је боље, временом се враћа апетит, столица, па и снага.
И стално треба бити опрезан, рак вреба сваки пад самопоуздања да узме под своје психу и морално порази и ослаби противника.
Ово је борба која се води сваког секунда.
Увек опрез и надзор. Лепа реч, стисак руке, знак пацијенту да није сам, да има зашто и за кога да живи, да неко бди над његовим оздрављењем, чине своје. Ма колико било тешко, мора се све издржати и поднети. Ништа не сме умањити наду да ће се зло повући.
Нажалост, дајем савете из личног примера, молећи посустале и све оне који се боре да се поздраве са страхом, бојазнима, сумњама. Најважније је разумети да је ово борба на живот и смрт и да повлачења нема.
Да ли је ко чује?
Чак и она, искусна и очигледно јако, јако добра, од инструмената има само инјекције, инфузије, лекове, хемију и - скоро нимало наде. То је њена пракса из обилазака пацијената који у својим домовима као безнадежни случајеви чекају крај.
Како неко ко је још колико пре месец дана сређивао кућу, а увече хитно пребачен у болницу, хитно оперисан, и још хитније из ње отпуштен породици - на милост, немилост и сналажење, може за тако кратко време да оде? Како?
Ужасно чудовиште, као обдарено неком посебном интелигенцијом или инстинктом увребало је најбољу прилику, док је човек обузет тешком и дуготрајном бригом, која му је ослабила чуваре - имунитет, да се угнезди.
Имунитет је већ поражен, ако није препознао мутацију и неконтролисан преображај ћелија сопственог организма. Обнављање поражене војске иде само на руку злотвору, испред кога граби сваки витамин, минерал, имуностимулатор, све чиме га храните не бисте ли га подигли и ојачали.
На то не треба губити време, јер је то покушај реанимације охлађеног мртваца. Битку треба водити против правог непријатеља.
Иако је операција ризик да се звер разјари и подивља, те у свом бесу крене да уништава преостало здравље свим својим силама (које су невиђене), уз процену да је могуће да се одстрани, треба је предузети.
Оболелом обавезно треба рећи истину. Или ће после неколико дана мобилисати снаге за излечење и сачувати преостале ресурсе, или ће се предати - ово друго је и условило настанак и ширење рака. И много је, много ређе. Нема човека, ма у којим годинама био, да се неће борити за живот! То је наша највећа снага. Снага за излечењем, за самоизлечењем.
Кризу што пре треба да преброде и они у најближем пацијентовом окружењу. Њима треба најмање времена да се присаберу и почну да помажу.
Сваки детаљ је важан, најважнија је љубав, нежност и посвећеност, али и знање и подршка, који морају бити конкретни и прави, строго и неумољиво циљани. Нажалост, најчешће без пратње и подршке лекара.
Пацијент мора узимати течност - обавезно ефикасне чајеве који помажу: од корена маслачка и слатког пелина. Ако прихвата, и свеже цеђене сокове цвекле и шаргарепе. Нека организам гладује, храну ће ионако уграбити непријатељ. Сокове ће организам оболелог апсорбовати са најмање беспотребног трошења снаге. Не дозволите да желудачна киселина без имало хране изгори једњак повраћањем.Макар храна били и само сокови, чајеви и вода.
Распитајте се о уринотерапији, примењеној орално, у виду облога и масирањем. Амонијак из урина подстиче његово избацивање из организма. У борби за живот нема места гадљивости.
Постоји и много видова терапија - говорим о пацијентима с метастазама, које је медицина отписала - уљно-алкохолним смешама, опрезно и строго дозираним биљним отровима, који ће разграђивати и тровати злоћудне ћелије, а сачувати здраве, постоји храна која помаже и у минималним количинама - о свему овоме писао је Малахов у својој књизи "Лечење тумора". Треба пажљиво изабрати, и ако терапија не даје резултате, не губити време, испробати следеће.
Врло, врло добро и универзално делује пречишћени, неки га зову и медицински петролеј, дестилисан из (органске) нафте на одређеној температури - може се чак пречистити и у домаћој радиности.
Потребна је само упорност и посматрање ефеката.
Као добар растварач, својим угљоводоницима, продире кроз мембрану злоћудних ћелија и разара их. Организму треба додавати зелену глину у воду, чај или сок, која ће, са своје стране, учинити да се разграђени отрови избаце било мокраћом, кроз столицу или чак и повраћањем. Помаже масирање укуваним, одстајалим урином, или облоге од зелене глине (активиране у дестилованој води или урину и што је могуће дуже држане на чистом ваздуху и сунцу - глина не сме доћи у додир с металним предметима!).
Невероватно је да сваки, чак и медицински петролеј, има ознаке да је отрован и запаљив. Отрован није, а запаљив вероватно јесте.
Има и руских препарата на бази петролеја и органских растварача, са биљним додацима (зеленим или црни орах, мајски цветни прах, прополис...), који се најбоље апсорбују заједно с ланеним уљем.
Све време оболелом објашњавати да је боље, временом се враћа апетит, столица, па и снага.
И стално треба бити опрезан, рак вреба сваки пад самопоуздања да узме под своје психу и морално порази и ослаби противника.
Ово је борба која се води сваког секунда.
Увек опрез и надзор. Лепа реч, стисак руке, знак пацијенту да није сам, да има зашто и за кога да живи, да неко бди над његовим оздрављењем, чине своје. Ма колико било тешко, мора се све издржати и поднети. Ништа не сме умањити наду да ће се зло повући.
Нажалост, дајем савете из личног примера, молећи посустале и све оне који се боре да се поздраве са страхом, бојазнима, сумњама. Најважније је разумети да је ово борба на живот и смрт и да повлачења нема.
0 Коментари