ОПРОСТИ
Опрости што слушам нежно гудало децембра.
Опрости због музике снежних кристала што се плету око уличне светиљке као разбацане звезде.
Пашће ову ноћ на твоје венце уз звуке небеске филхармоније.
Опрости што те тражим и видим у сваком дрхтају трена.
Опрости што још не могу да те дам.
Опрости што сам те остала жељна. Опрости. Опрости, једина је реч коју врти Васељена.
Опрости што ми недостајеш, што зјапи ова Земља као пустош изрована.
Опрости. Разумећеш. Без тебе сам више него сама.
Опрости и усни.
Ноћас пада први снег на твоје неувеле венце.
Опрости што ми је стало време.
Опрости ми што те слутим и тражим, што те чујем у зору и сумраке, што ослушкујем, што прижељкујем знак и твоје кораке.
Научићу да постојиш тамо где си. Кад поново мрдне сказаљка.
Опрости што ти не дам мира.
Била си ми и остајеш више него мајка.
Посвећено Р. Ј. (1943-2016)
Опрости због музике снежних кристала што се плету око уличне светиљке као разбацане звезде.Пашће ову ноћ на твоје венце уз звуке небеске филхармоније.
Опрости што те тражим и видим у сваком дрхтају трена.
Опрости што још не могу да те дам.
Опрости што сам те остала жељна. Опрости. Опрости, једина је реч коју врти Васељена.
Опрости што ми недостајеш, што зјапи ова Земља као пустош изрована.
Опрости. Разумећеш. Без тебе сам више него сама.
Опрости и усни.
Ноћас пада први снег на твоје неувеле венце.
Опрости што ми је стало време.
Опрости ми што те слутим и тражим, што те чујем у зору и сумраке, што ослушкујем, што прижељкујем знак и твоје кораке.
Научићу да постојиш тамо где си. Кад поново мрдне сказаљка.
Опрости што ти не дам мира.
Била си ми и остајеш више него мајка.
Посвећено Р. Ј. (1943-2016)
0 Коментари