Засада једна и прва моја књига, под насловом "Хаџијина судба" изашла је из штампарије на Савиндан 2017.године.
Она је претумбала све моје планове, изгурала се пред збирку прича коју је преламач чекао и направила нови распоред моје нове каријере.
Написала сам је за неких осам дана, правећи паузе само кад ми је та прича давала "вољно". Толико сам била у њој, да ми није требало да је изнова ишчитавам да бих настављала. Невероватно искуство! Прича о хаџији је била моја заседа, у коју сам упала као у сопствену судбину.
Читајте књигу у PDF формату 

"Једнога дана, кад сам се спремао с посла кући, а био дежуран и остао дуже, ни данас не знам како је прошао поред обезбеђења на спрату, на врата моје канцеларије неко је закуцао тихо, али одлучно.
- Слободно! – повикао сам.
Отворио је врата велике канцеларије, провиривши најпре унутра да се увери да смо сами и стао, налакћен, за мој сто. Био је онижи растом, нижи од мене, али набилдован и широк, некако као пит бул, набијен. Био је ошишан на нулу, а очи су му сијале необичним сјајем. У најдубљој тачки његовог погледа осетио сам мач који ме проб'о. Нисам много пута у животу осетио страх, овакав, који ме је обузимао и просто ме одузео, оставио ме без моћи говора – никада! Осетио сам се беспомоћно, препуштен његовој вољи. Гледао ме је оним својим дубоким погледом звери, свестан мога страха. Одузео сам се и могао је да ми уради шта је хтео. Био сам паралисан. Ја га никада пре нисам видео, нисам знао ко је он. Једном је, док су његови родитељи славили славу, прошао ходником и јавио нам се из далека у пролазу, видео сам на кратко његову прилику. Она ми се сада вратила у сећање онако како наш невероватни мозак уме да памти – као управо ТА прилика у пролазу, као у успореном снимку постао сам свестан тог облика главе и конституције и ничег, баш ничег више.
Што ме је дуже гледао, моје сећање ми је потврђивало да је то он. Ухватила ме је паника, руке које су држале неке списе су ми се ознојиле, а он као да је читао све оно што се догађало у мени. И на тај начин ме је мучио. Чудновато неподношљиво, као да потпаљује ломачу под мојим ногама, био сам везан за стуб...
Прошла је вечност, учинило ми се, пекао ме је на тихој ватрици.
Мртав хладан упитао ме је: „Где су они?“
                                                             Одломак из књиге




Како су је доживели читаоци?

Нисам била изненађена што нису могли да је оставе већ после првих реченица, већ морали да је прочитају до краја, искрено, ма колико звучало нескромно. Та, ја сам јој дала тај набој, ритам, ја сам је проживела, пишући је.

Поделићу с вама нека од мишљења после читања:
(Захваљујем КРИСТИНИ што је, иако је прочитала, књигу купила за кућну библиотеку на промоцији одржаној 24.маја 2017.године у атријуму Дома војске Србије).

***

"Читала сам с уживањем. Сјајан сте наратор. Не дате предах читаоцу ни трен. У даху сам прочитала књигу. Зналачком речју сте приказали, нажалост, све присутнију трагедију многих породица којих је све више у овом поремећеном систему вредности. Браво. Надам се да ће ваша књига освестити многе. Чекам другу књигу. Срећно" - написала ми је ТАЊА РАДИВОЈЕВИЋ, наставница српског језика у ОШ "Бранко Пешић".

***

"Прочитала сам књигу у једном даху, што значи да је твој списатељски таленат неоспоран. Начин на који водиш читаоца кроз причу, не дозвољавајући му чак ни малу паузу, за мене је фасцинантан. Браво, браво, браво!
С друге стране, књигу сам доживела јако емотивно, осећајући сваки од главних ликова до сржи, проживљавајући њихове животе до краја, што заслужује још једно - браво, мајсторе! Успети да кроз дијалог натераш читаоца да осети најфинија осећања сваког актера је заиста вредно дивљења! Колико год да сам срећна због твог великог дара, способности да читаоца уведеш у причу на тако лак начин да и сам, читајући постане невидљиви учесник исте, а што све скупа даје неминовност великог успеха, по завршетку читања ми је остала горчина јер сам одмах од почетка знала да је ово истинита прича неког из твоје непосредне околине а од које ме и данас желудац боли..." - ДРАГАНА Д. ВАСИЋ, филолог из Бајине Баште.

***

"Прочитала сам роман. Наслов ми се веома допада. Једноставно, топло, животно, емотивно, тако тече ток о сложеним дешавањима и траумама, које на овај или онај начин сви доживљавамо. Радња вуче и уплиће читаоца да је прати у даху. Честитам на "Хаџији". Желим ти да наставиш са писањем, јер има пуно још тога што можеш да нам пренесеш, као Чувар огњишта" - песникиња из Београда, ЈАСМИНА МАЛЕШЕВИЋ.

***


"Наслов каже све, изузетан наслов. Доживљавам да "хаџија" симболизује једно време које силовито истискује новодолазеће, без правила. Роман који не дозвољава паузу у читању, нешто што је данас изузетно ретко, готово немогуће доживети у литератури.
Изванредна прича, силовита радња ошамућујуће динамике, мајсторска, сведена, публицистичка нарација." - ДАНИЛО ТВРДИШИЋ, економиста и новинар.

***

"„Хаџијина судба“ је једна нова испричана прича у српској билиотеци. Њени се корени могу тражити у древној антици, код Балзака, а сада је свој дом нашла и код нас, нашла је своју књигу. Човек не може никада до краја предвидети како ће скончати, чак и ако се потруди да спречи надолазеће несреће; простор на којем живимо најидеалнији је за све драмске форме, а традиција и друштвено окружење, као и систем, могућност успона и пада у релативно кратко време, неконтролисанији, неизвеснији него много где другде на свету. Управо стога, „Хаџијина судба“ није само Хаџијина, она, на неки начин, може, и то врло лако, постати свих нас, који живимо на овим и оваквим просторима. Зато његова судба није само његова, она је и национална трагедија статистике о насиљу деце над родитељима која се стидљиво и нерадо објављује, изванредно препозната у кратком првенцу Жане Живаљевић." - извод из рецензије АНЕ БРКЉАЧ.

НАРУЧИ СВОЈ ПРИМЕРАК КЊИГЕ "ХАЏИЈИНА СУДБА"

                                      на

                            +381 62 8019 158 
                        beleskejednezane61@gmail.com
                        ugcooltura@gmail.com
                        https://www.facebook.com/profile.php?id=100000705671833



0 Коментари