ТАМНА ЈЕ НОЋ, НЕБОЈША

Избори нам нису само избори, већ време за маштање, смишљање најневероватнијих, најнемогућијих жеља. Ми их онда испостављамо, користимо ту једину благодатну прилику да извољевамо, а они обећају да ће нам их испунити, очекујући да ћемо и то, кад већ немамо ишта друго, наградити. Иако нас начисто нагрдише, из циклуса у циклус флертујемо. Знамо и ми и они да смо једни другима нужно зло, али и та таква "стокхолмска" љубав се броји у емотивне односе. Такав је свет.
Убише се од смишљања начина на који ћемо да комуницирамо - ваљда зато што нас кад су на власти не зарезују! Зашто иначе?
Обраћају нам се понаособ, да и ми то доживимо!
Што већа осека могућности, јача плима фамилијарности.
Злехуда стварност прекида мој покушај да кажем нешто што још нисам или нисмо рекли на ову тему. Ово и није тема. Наша тема је умирање. Умро је Небојша Глоговац. Умро је један добар човек, велики уметник, а умро је...умро од последица наших погрешних избора.
Дакле, спасимо некога. Ако ме разумете.