КОКО САТИ?

Живимо време распада сваког система. У којем, признаћете, понављати о наказностима које нас окружују, у ствари делује контрапродуктивно, као реклама.
Живимо у време кад је глава битнија и од мишљења и од сваке борбе. Са главом на раменима мислићемо, дочекати, преживети, без - нема ништа. Јуначки погинути -да, бесмислено - чему? Да бисте ослободили простор лешинарима?
Знамо све што треба да знамо, ко треба да зна. Само још да (им) упамтимо и вратимо по правди, ни мање ни више.
Шекспировој ''Ћутање је све'' додајем: и чекање.