ГОДИНА ЗА ГОДИНОМ УЖАСА

Није могла да  нам се догоди страшнија ствар од убиства човека и политичара таквог формата, компетенције и поверења какав је био Оливер Ивановић. Требало је да се деси што се десило да постанемо свесни ненадокнадивог губитка: да смо краћи за једну главу на коју ћемо чекати наредних деценија, можда и столећа.

Порука убица је јасна - могу нас устрелити некажњено (још увек нема резултата истраге о Оливеровом убици и налогодавцима злочина), где и кад то хоће. То је порука свакоме ко се не плаши - да ће, ако се некоме учини да је тако ''боље'', бити ућуткан.
Нисмо је примили први пут - пре 13 година убили су нам и премијера Зорана Ђинђића. И ту је, многи верују, запело код Косова и Метохије.
Оливер Ивановић је своје родно Косово и Метохију бранио физичким присуством и одбијањем да га, ма шта му се догађало, напусти.
Зоран Ђинђић, кажу, питање статуса Косова и Метохије није хтео ни да отвори. Његови наследници су били много меканији, и то је доказ. Започели су разговоре, преговоре и потписали прве Бриселске споразуме.
Нерасветљена истина о убиству Оливера Ивановића стоји између народа и власти као најтежа оптужба.

Те 2017.године, на међународном плану, врхунац бестијалности и безумља означило је убиство арапског новинара, дописника ББС Џамала Кашогија.
У оба случаја демонстрирана је слепа некажњена сила, а починиоци заштићени мраком и менторством  до даљег недодирљивих налогодаваца.  Исцртане су границе наше немоћи. Бесконачно мали простор ћутања и беспомоћности. Све остало освојили су бруталисти.
Нисмо дуго чекали да нам наша стварност искези чељуст: здравом разуму несхватљиво убиство студента Милоша Милеуснића догодило се сасвим случајно, а могло је да снађе било кога од нас.
Потпуно недужног момка из Чачка, убио је социопата Неђељко Ђуровић, бахати силеџија, који је измакао надзору родитеља, послодаваца, околине и, зашто не рећи, конфузног система и непостојећег српског друштва. Надамо се да неће и правди, као што је возач убица директора ''Коридора Србије'' Зорана Бабића пуштен из истражног затвора да се брани са слободе!
Наставља се серија пораза која уноси страх у сваку српску кућу да се, ничим изазвана, мирна, нормална, може у сваком часу закитити црним барјаком.
Правда не сме остати селективна!
Ово је година ломова: или или.

И струју ћемо плаћати сви, комуналије, порезе, дажбине, или нико.
Или ћемо бити сигурни, или ће полиција, Хитна помоћ, болничка одељења бити за све, или их неће ни бити.
И ми смо нормални, и ми хоћемо што и цео свет: државу да нас заштити, друштво поправљеног имунитета, државне органе који ће сваког грађанина третирати једнако.
У супротном ће Неђељко Ђуровић наставити свој крвав пир, бахати возачи газити кога хоће - а онда нећемо више моћи да се правимо ни невини ни недужни.