Одавно знамо, признали или не, да никоме није као што је новинарима на локалу.
Чега не треба да се чувају, од кога да стрепе!
Приватизације, гашења, систематизације? Чега пре?
Уз све то, ако сте ''зашли у године'', тада, ваљда, можете бити само животни и новинарски ''фриленсер'', зар не?
То је резон друштвене заједнице Србије, шире и уже, свеједно.
Нисте ни живи ни мртви, само мало отписани. Да ''одћутите'' што вам је остало, да ''Бога молите да вас прескоче'' и ангажују млађег, ако таквог уопште у тим кафкијанским забитима још има - на то се углавном своде практични савети. Као да нисте свесни где сте и с ким имате посла! Савети сујетним теткама или, чак, бакицама и дедицама, надомак пензије. Онима  који су, колико до јуче, поштовани као ''новинарски вукови'', сведоци времена! Данас стављени у туршију од приведених колега – јер, ко данас не може бити новинар?
Желите некога да запослите? Сачекаће ''своје'' место, ''своју'' шансу – посебно на локалу – у локалним новинама, ако их има, информатору или ''информисању''.
Најактивније се некажњено и наочиглед свих крши Закон о забрани дискриминације, члан 2. у ставу 1, који каже: ''Изрази ''дискриминација'' и ''дискриминаторско поступање'' означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику,  верским или полититчким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, СТАРОСНОМ ДОБУ,  изгледу, чланству у полититчким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно ПРЕТПОСТАВЉЕНИМ личним својствима ( у даљем тексту: лична својства)...''
Ваше су вас године осудиле!
За вас се не планира напредовање, за вас нема стручног усавршавања (макар семинар, обука или радионица били и једнодневни и бесплатни) – шта ће вам то – ви сте, хтели не хтели дежурна секретарица, озбиљан писац лаких пропагандних тема по укидању локалне штампе и гласила, и веб новинар... Зар не?
Као новинар и члан УНС- а са тридесетогодишњим стажом, осам година до пензије, уколико се закон не промени – и ако ме ико ишта пита, одговарам – НЕ!

0 Коментари