НОЋНЕ МОРЕ ЗАПОСЛЕНОГ У УПРАВИ

Још је и једноставно запослити се у у државној управи, колико је компликовано опстати!

Била су времена када се изгарало, ревновало на терену и по састанцима, чак и скупштинама, ако вас изаберу за делегата.

Било је да приде морате пристати и да донирате коју већу пару, барем десетоструку чланарину обичног члана. А ако не радите, требало је ту лакоћу донирања подносити стојички, да се ничим не одате како одвајате деци од уста не бисте ли били добри, рецимо, инвалидима, за рекреацију. Куповали се електронски рулети, телевизори, справе, чак и тегови, да јачају екстремитете...Али, надали сте се послу, зар не?

А дошла су и таква времена да вам ни акробатика не би помогла, да сте Худини лично не бисте успели да хипнотишете послодавца да занемари чињеницу да нисте у крвном сродству. Ту се понекад бројао и комшилук. Како оно народ каже – добар комшија бољи је од рода. Посебно ако опслужује децу или старије, лак је на ногама да сваки час трчи до продавнице, лекара и слично. Свело се, дакле, на генетску сродност и локацијску привилегију.

Размишљали сте да се доселите у комшилук ономе од кога је зависила ваша будућност, то јест запослење?

И то се догађало, иако се улазило у неравноправну трку у којој је проверени комшија више пута доказао спремност да у свако доба дана и ноћи љуља бебу да млада мама одмори или пресвлачи свекрву да супруга евентуалног послодавца мирно трене ноћ.

Можда вам после изнурености од доказивања привржености и спремности на све прошла воља још и за сталним запослењем? Како да не! Принуђени на жртвовање да отворите нови круг моћи за остатак породице, а потом, ако Бог да и фамилије, слепо и не знајући одакле цедите преостале атоме снаге – ипак сте стигли до циља, уговора о раду на одређено време. Таква привилегија не указује се сваком, само ономе ко је користан и у животу послодавца значи.

Можда је повремено личило на таворење, али сте сада могли са овог привременог посла учинити и неки поклон госпођи и принови. А то се цени. Јес, да рате нису лако падале, али, знали сте да ће се исплатити.

И, ето уговора за посао за стално!

Какво је то славље било и ко вам није дошао! Отворили се људи за иће и пиће, а богами и џепови, да их испратите с чашћу, како доликује. Исплаћуј, мајчин сине, на 36 месеци запослење.

Али, исплатило се! На одређено сте измолили запослење за жену, син дигао руке од школовања, да наследи очеву апанажу.

Некако у то време почињу и да се дистанцирају од вас, и последњи портир и кафе куварица вам више не називају добар дан онако насмејани као некада, а и кафа вам нешто прокисла, да се носите с мишљу да је дате на токсиколошку анализу.

Ближе се избори, мандат при крају, а ви погледујете на друге. Сви постали арогантни, спремни да одрекну послушност.

Како да измерите јесте ли предалеко отишли на месту шефа обезбеђења.

А шта вам је па требало шефовско место?

Човек од поверења? Ја? Ма, никако.

Боље да као и сви остали, отрчите у неку од бројних филијала, чије време вам прети.

Ух, добро да нису баш загледали у ситнице, сваки човек им значи! Тај сам! Ја ћу вам испричати све што су радили. Вратићу се у стари крај. Нек'чувају децу сами, а и старе родитеље, шта се то вас више тиче. Толико су стекли, ви то најбоље знате. И више од тога.

Да ли вам се то, коначно, смеши, стидљиво додуше, слобода?

Спремни за дочек нових господара, у првом сте реду. У најбољем оделу, са широким осмехом. Не кријете се, као они што се се баш прсили. Завучени у акта, чекају да их до'вате за крагну. Помало вам смешно и драго, и нимало жао – нек' свак' плати своје...

Ваш шеф отперјао у своју фирму, није се ни појављивао на послу. Све своје послове закључио док је трајао мандат. А ви се знојите.

Ако коцка падне на вас, остаће син. Ако на сина, претећи ће жена. Та, она одговара само за зогер. Ако и за њега сада не уведу квалификацију...

-          - Добродошли! Само нек' сте ви нама дошли. Спас у задњи час!

                                                                                                   5.август 2019.године

Ваш Драгоје Романовић