НЕПРИЛИЧНЕ ПРИЛИКЕ

Више од ичега бих волела да ме демантујете. Молим вас да ме демантујете у овоме што ћу написати. Зато што о овоме о чему пишем не пишем први пут, а више него 'леба да једем волела бих да ме било ко од вас увери да нисам у праву.
Славите ли Божић? Васкрс? Славу?
Идете ли на бабине, крштења, сахрањујете ли ближње?

Како код нас пред Божић, контра остатку света, све за божићну трпезу поскупи? Суво воће, агруми, јабука, крушка? Како? Да не помињем божићну печеницу. Јел'те?
За Васкрс јаја.
За славе, такође све, и риба и прасетина.
За бабине - опрема за бебе, за крштења злато. Како? Зар не може држава оволико година колико се ''боримо'' с белом кугом да смањи или укине ПДВ на производе за најмлађе?
Посебан случај су сахране, нажалост, којих је и највећи број, јер смртност у Србији рапидно расте.
Породица која је лечила и неговала болесника већ је била изложена трошковима. Ако се све заврши фатално, тек је онда чека Голгота. У овој држави само погребници трљају руке, њихов је бизнис без икаквог ризика од опадања до даљег. Напротив, у сталном порасту. И мимо свих правила бизниса, огромна потражња за опремом и услугама не скида цену.
Те је тако, у случају да је самртник пензионо или радно осигуран, обезбеђен покров у износу који ''социјално'' покрива, при чему се највећи број сродника одлучује за неку од луксузнијих варијанти и - доплату.
Ту су и трошкови сређивања и облачења покојника, нећете веровати, чак 12.000 динара! Није ли срамотно? Или ћете платити, или стиснути зубе и срце и импровизовати, или испратити ближњег таквог какав је на онај свет. Више него срамотно, по моме мишљењу. А по вашем?
Ако за покојника, како обичаји налажу, желите и опело, ценовник је, најблаже речено, језив.
Ако позовете оне који су вашег ближњег испратили на последњи пут на даћу за покојникову душу, нови трошак, без попуста. И, на крају, кад ресторанџији остане ића и пића за још једну трпезу, ако затражите остатак ''мора да се пита газда'', иако сте платили. На крају вам спакују овал печења и штрудли. бедно, јадно, срамотно.
Као да потомци не треба да наставе да живе - толико о поштовању покојника. Док исплате трошкове сахране и спровода, четири даће (сахрана, четересница, пола године и година), описани смешни детаљи су она кап у већ препуној чаши.
Какви смо ми то људи?
Зар су неприлике прилике за екстра зараду?
А ви ме демантујте. Молим вас.