ЦРНА ГОРА: ИСКУШЕЊА НОВОГ КОНКОРДАТА

                                                                                     

                                                                                                          13. јануар 2020.године

О Конкордату, међудржавном споразуму са Ватиканом око признавања права римокатолицима на исповедање вере и уживање црквене имовине, веома се мало зна. Њихово потписивање је углавном ишло врло тешко, а ратификација у парламентима држава које су га склапале, махом православним,  још теже. Неретко се од друге потписнице, на чијој територији је била доминатна друга религија, чак тражило и да предност у исповедању вере да католичанству. 

ЛУКШИЋ ЗАПЕЧАТИО КЊАЖЕВСКИ СПОРАЗУМ СА ВАТИКАНОМ

Ватикан је у овој мисији најупорније и најагресивније наступао према православљу.

Још је, могуће је, мање познато и да је прва православна земља која је потписала Конкордат и признала права римокатолицима 18.августа 1886.године, као део међународне обавезе проистекле из одлука Берлинског конгреса - Књажевина Црна Гора.

За  125 лета,  24.јуна 2011.године тадашњи премијер Црне Горе Игор Лукшић потписаће ''темељни уговор којим се регулише однос католичке цркве и државе Црне Горе'', нови Конкордат са Ватиканом, институционално ''разрађујући'' равноправност  римокатолицизма у новој држави и кроз обећање да ће се основати одељење у Министарству за људска и мањинска права, које ће се бавити односима цркава и верских заједница и државе.

Исте године Лукшић је сличан споразум потписао и са Исламском заједницом у Црној Гори.

Овакво ''споразумевање'' најоштрије је осудила као дискриминацију осталих верских заједница делујућих у Црној Гори Митрополоија црногорско – приморска Српске православне цркве. И доживела да, као најстарија на тлу Црне Горе, ''заслужи'' да одредбама Закона о слободи вјероисповјести или увјерења и правног положаја вјерских заједница, усвојеног у ноћи између 26. и 27. децембра 2019. године, држава управља њеном имовином,  објектима и реликвијама.

ЗАКОН БЕЗ ЈАВНЕ РАСПРАВЕ, ОДБАЧЕНИ АМАНДМАНИ МИТРОПОЛИЈЕ

Спорни закон, против чијег усвајања је плануо цео регион и придружили му се чак и припадници других вера, превентивно се солидаришући са најоштећенијима, православцима – овога пута чак и Ватикан – ступио је на снагу другог дана највећег празника, Божића, 8. јануара.

Происходећи из антисрпства којим је задојен владајући режим у Црној Гори, али и среброљубства, предлог Закона о слободи вјероисповјести или увјерења и правног положаја вјерских заједница крчкао је пуне четири године и предложио Скупштини на усвајање у јеку припрема за новогодишње славље.

Премијер Црне Горе примио је у паузи седнице митрополита Црногорско- приморске митрополије Српске православне цркве Амфилохија, али је Влада све предлоге о одлагању седнице и амандмане одбацила, те је заседање попримило драматичан ток.

Незапамћен случај хапшења 18 посланика опозиционог Демократског фронта, чији су, у расправи, најекспониранији представници више дана ислеђивани, није резултирао прекидом седнице. Посланици владајуће ДПС и СДП  у одсуству опозиције усвојили су закон око којег су се месецима ломила копља и размењивале тешке речи у јавности.

АНАТЕМИСАНИ

''Ово је Содома и Гомора! Лавиринт бесудништва, гријеха и пошасти, које није забиљежило ни оно најгоре ранохришћанско вријеме, кад су за вријеме Нерона хришћане бацали лавовима и прогонили их кроз катакомбе.
Ова и оваква приватна Содома и Гомора, данас је кроз овај предлог закона расписала потјерницу за Исусом Христом, Господом нашим и тражи му крштеницу и доказ да је рођен пре 2000 година. Безбожничка руља Господу Богу тражи крштеницу! То може само у Содоми и Гомори! И ако је постојао онај библијски уништени град, ово је његово оваплоћење кроз овакав режимски насртај на духовне и историјске темеље истинске Његошеве Црне Горе.
Али није ни чудо, јер су преци ових који данас траже крштеницу Исусу Христу, прије шездесетак година организовали и јавну сахрану Господу Богу., како би показали да су раскрстили са религијом и са Богом. А Бог к"о Бог, васкрснуо је, а од њих ни трага ни гласа, ни помена! Погребници Исуса Христа су заборављени и сад труну у паклу, да им се нипотомци не могу сјетити имена, ако уопште и имају потомака'' - део из скупштинске расправе посланика ДФ Милана Кнежевића.
Председник Мило Ђукановић потписао је текст 3. јануара, а Закон је ступио на снагу већ за пет дана.

НЕМИРИ И МОЛЕБАНИ ШИРОМ ЦРНЕ ГОРЕ И РЕГИОНА

И на дан заказаног скупштинског заседања на којем се на дневном реду нашао предлог скандалозног закона, протестна поворка предвођена великодостојницима Митрополије црногорско – приморске СПЦ, монаштвом, свештенством и верним народом, изашла је на улице Подгорице. Парламент су штитиле дотад невиђене снаге безбедности.

Незадовољство је експлодирало кад је објављена вест о хапшењу посланика опозиционог Демократског фронта и, посебно, о усвајању закона.

Устали су градови и села предвођени свештенством: од Бара, Будве, Херцег Новог, Тивта до Андријевице, Берана, Мојковца, Жабљака, Пљеваља, Колашина....

Црна Гора није имала довољно полиције да репресијом обузда побуну, а медијима су се шириле вести да припадници Министарства унутрашњих послова и сви ангажовани да разбију спонтане протесте, почињу да масовно одбијају послушност, те да је владајући режим затражио помоћ из комшилука: из Загреба, Сарајева и Тиране! Чак и од припадника специјалних јединица Росу.

ОКЛЕВАЊЕ БЕОГРАДА

Јавност је најнепријатније изненадила спора и млака реакција Београда.

Требало је да пред амбасаду Црне Горе изађу огорчени грађани, да би се потом протуриле гласине о одласку председника Србије на Цетиње на православни Божић.

Ломећи да, ипак, не оде и делује на смиривање тензија, Александар Вучић је у образложењу своје одлуке изрекао да ''не жели да даје алиби црногорском режиму да каже да је то напад на независност и уставни поредак Црне Горе''. Вучић је демантовао да има било какав договор са Ђукановићем и истакао да га поштује као председника независне државе са којим мора да разговара о међусобним питањима двеју држава, иако за његовог мандата нису разменили званичне посете.

''Не дам на српски народ, нити да нам сатру огњишта мирно нити на било који други начин. Борићемо се истином, не оружјем, не лажима којима се они служе, само истином. Желећемо разговоре са њима, јер они су наша браћа, али мораће и они да поштују своју браћу.

Чуваћу српско јединство и у Црној Гори и свуда где Срби живе и нећу дозволити да српски народ буде врећа за ударање'' – поручио је председник Србије.

ПОДРШКА УГРОЖЕНОМ СРПСТВУ

Због Закона који регулише да се имовина Српске православне цркве у Црној Гори може подржавити, молебани и литије одржавају се у свим деловима света настањеним православним Србима.

Црногорски режим се најооштрије осуђује због игнорисања закључака Венецијанске комисије којима је неповредиво право верских заједница на слободно исповедање вере, упражњавање службе и поседовање имовине и реликвија.

Управо на ово је у својој антисрпској хистерији ударио режим Мила Ђукановића.

У жељи да покажу неслагање са званичном политиком Подгорице улицама градова региона настањеним православним верницима шета се под знаменом крста. Али и много, много даље.

Подељени су и медији: прорежимски жигошу или игноришу стварну слику догађаја, настојећи да је минимизују; оно мало слободних гласила на ударним страницама објављују фотографије молебана у земљи, региону и иностранству. 

Захваљујући друштвеним мрежама, истина се, међутим, шири и преноси са лица места невероватном брзином, готово документаристички.

И медији у Србији под контролом режима врло дозирано извешатавају о догађајима у Црној Гори.
Док постављамо овај текст, са друштвених мрежа управо стижу вести да је  главним уредницима два ретка ''опозициона'' медија у Црној Гори, Гојку Раичевићу - портала ИН4С и Дражену Живковићу - портала ''Борба''  одређен притвор, док ће саслушање због објављивања вести о експлозији у вили Горица, коју су пренели и многи регионални медији, бити обављено већ ујутру!

''НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ''

Слоган под којим се непрегледна река људи креће, захтевајући укидање или макар измене Закона о слободи вероисповести је ''Не дамо светиње''.

То уопште није случајно и циља право у намере режима и његових подрстрекача да ''Богу отму Божије''.

Наиме, ако говоримо о имовини Српске православне цркве, односно Православне митрополије црногорско – приморске ради се о стотинак комплекса, сакралних здања чудесног угледа, непроцењиве уметничке и ходочасничке вредности које само од посета убиру милионске приходе. О 22 женска и 24 мушка манастира и 44 пописана манастиришта, великом броју цркава које датирају од 12. века, све до велелепних новоизграђених храмова. О милионима квадрата ливада, пашњака, шума, маслињака.

Многи комплекси у власништву Митрополије заузимају најелитније локације дуж приморја и очима новкомпонованих неимара виђене су као плен који не бира средства, богомдани за изградњу луксузних хотелских комплекса. Историјско – културне вредности светиња у својини Митрополије у будућим архитектонским плановима инвеститора чине централне атракције и гарантовано брз повраћај новца и зараду.

Управа за некретнине Црне Горе располаже подацима о имовини Православне митрополије црногорско – приморске СПЦ из 2008. године.  

У поседу седам архијерејских протопрезвитеријата је више од 11 милиона квадрата земљишта, 523 објекта и небројено светиња прворазредног значења и непроцењиве вредности. 
У међувремену је за 12 година разлике у чињеничном стању изграђен и велики број храмова у свим срединама.  

Манастир Острог незванично слови за најуноснију ''фабрику'' Црне Горе.

Из ове перспективе постаје јасније како се отворило лихварско око Ђукановићевог режима када је из Заједнице Црне Горе и Србије, истог народа у двема федералним јединицама, бруталном  кампањом и нерегуларним, фалсификованим референдумом дугорочно расрбљивана Српска Спарта и коначно истргнута из братског загрљаја са Србијом.

Дугорочни пројекат Запада капитализован самосталношћу Црне Горе у мају 2006. године био је само почетак агоније њених грађана који су се изјаснили као Срби.

Остајали су без посла, на маргини, гоњени и прогоњени дискриминаторским законима о држављанству, језику и писму, и, коначно, Законом о слободи вероисповести, какав још није видео свет. У години у којој је Српска православна црква обележавала осам векова постојања, и дуже од века била доминантна државна религија у самој Црној Гори, држава показује јасну намеру да је примора на ''ресетовање'' пререгистрацијом, подржави њену имовину и реликвије, насилно фаворизујући канонски непризнату расколничку Црногорску православну цркву!

Све је горе описано постало могуће окретањем леђа владајућег режима традиционалним и вековним обичајима преумљеног народа, из чијих је руку присилама истргнута власт – те је из Црне Горе ''протеран'' руски фактор, а пригрљен НАТО као војно – стратешки партнер, призната лажна држава Косово и почињено сијасет непочинстава према народном бићу, како би се подрио сам корен српства у његовој колевци.

Београд, 8. јануара 2020.

Реакција свих оних који су прозрели овај мрачни наум Ђукановићеве клике била је оштра, жестока и незаустављива. Режим је, више него очигледно, лешинарски обилазећи своју жртву, обневидео од сладострашћа, превидео могућност жилавог отпора.

ДОГОВОРЕНА ПРОДАЈА РЕЛИКВИЈА?

Наум владајућег режима у Црној Гори да под државну шапу стави целокупну покретну и непокретну имовину Православне митрополије црногорско – приморске СПЦ, међутим, главну рачуницу је, како тврде добро обавештени извори, видео у продаји реликвија непроцењиве вредности на чувању и у својини српске цркве.

У Цетињском манастиру се од 1951. године налази десна рука светог Јована Крститеља Претече, којом је крстио Исуса Христа у Јордану. Све до 1993 – е ова чињеница је била непозната.

Десница св. Јована Претече

У манастиру се чувају и честице Часног крста на којем је Христ распет, као и, према предању дело руку светог јеванђелисте Луке, чудотворна икона Филермоске Богородице.

Извршни директор Међународне хришћанске фондације за руку светог Јована Крститеља из Београда, Валериј Николајевич Новосколцев тврди да ''иза бивших комуниста и атеиста(у Црној Гори) стоји Ватикан и Ред малтешких витезова''. Дакле, иако је званично осудио усвајање дискриминаторског Закона о слободи вероисповести, Ватикан је преко једне од својих подружница, како у ауторском тексту ''Десница светог Јована Крститеља и Малтешки орден'' сведочи Новосколцев, посредно итекако утицао на већину у највишем црногорском законодавном телу.

Наиме, он се позива на изјаву некадашњег председника Црне Горе Момира Булатовића да му је Малтешки ред понудио 100 милиона долара да се све три светиње, за које није ни знао да су у поседу Историјског музеја Цетињског манастира, пребаце у Рим.

Новосколцев, даље, у поменутом тексту наводи да је пред референдум 2006. године тадашњи председник Црне Горе Филип Вујановић у посети Ватикану одликован орденом Сувереног реда малтешких витезова, чија је мисија да реликвије врате на Малту. 
Неки новији подаци освежавају памћење: 2007. године је, наводно, како тврди Спутник, на владике Митрополије црногорско - приморске вршен јак притисак да се повинују Ватикану.

Ред малтешких витезова је међу првима признао суверену Црну Гору. Врло брзо су размењени акредитиви и успостављена тесна дипломатска сарадња. Малтешки ред је једина држава у свету без територије.

Подсетимо на чињеницу с почетка овог текста да је црногорски премијер Игор Лукшић 2011. године с папом потписао и други Конкордат између Црне Горе и Ватикана.

А онда је, како је истражио извршни директор Међународне хришћанске фондације за руку светог Јована Крститеља, у цркви Светог Јована у Његушима октобра 2013. године оформљен Ред малтешких витезова, док су инаугурацију седам Црногораца обавили представници канонски непризнате Црногорске православне цркве и витезови из Холандије и са Малте. Информацију која је процурила у јавност демантовао је у изјави за прорежимски портал ''Аналитика'' др Антон Сбутега, витез Малтешког реда и некадашњи амбасадор Црне Горе у Ватикану.

Споразум потписан 1922. године између Владе Краљевине Југославије и Ватикана није ратификована у Скупштини ни 1937 – е, када је после 15 лета стављен на дневни ред.

Савремена историографија је брижљиво и дуго истину о отпору свештенства и народа у Београду и широм Краљевине држала у бункеру.

Кад је отваран, сазнавало се да је протестне линије предводио патријарх српски Варнава са владикама, међу којима су били и свети Николај Жички и Гаврило Дожић.

Српска жандармерија је одбијала да пребија мирне демонстранте, те су власти ангажовале Хрвате и Словенце да смири побуну на београдским улицама.

''Крваве литије'' су зато што су пребијања свештенства и народа била бестијална, а повређени патријарх Варнава је отрован у постељи.

Сличности са новим догађајима и молебанима широм Црне Горе, Србије, Републике Српске, Херцеговине, Северне Македоније и у свим срединама насељеним православцима се из изложеног саме по себи намећу.

Упркос свему, протојереј-ставрофор Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске одлучно ће бранити власништво Митрополије од ''својатања'' и ''права'' државе Црне Горе и целог хришћанског света.

ПРАВНИЦИ ТРАЖЕ ПРЕИСПИТИВАЊЕ СПОРНОГ ЗАКОНА

Адвокати из Београда Миленко и Момир Радић 8. јануара су у писаној форми поднели Уставном суду Црне Горе иницијативу да се изјасни о уставности осам одредаба Закона о слободи вероисповести, који су по њиховом мишљењу у сукобу са важећим Уставом Црне Горе и међународним уговорима.

Једино са Српском православном црквом Црна Гора није потписала споразум, као што је то учинила са римокатоличком, исламском и јеврејском заједницом, те би применом Закона, пре оцене његове уставности, могло доћи до ''неотклоњивих последица'', сматрају адвокати.

Законодавац Црне Горе грубо нарушава континуитет права Српске православне цркве на својину, фалсификујући како црква нема доказе о власништву над својом имовином до 1. децембра 1918. године.

Само је Српска православна црква по новом закону остала нерегистрована и, следствено, без права власништва над земљиштем, објектима и реликвијама.

Као неуставни и супротни међународном праву посебно су апострофирани чланови 20, 23, 25, 28, 30, 61, 62 и 63. Закона о слободи вероисповести.

Да ли ће се и како спровести безакоње по замисли црногорских властодржаца – национализација и упис на државу црквене имовине без учешћа Српске православне цркве, уз живи штит од  милиона грађана у мирном отпору, који у силеџијству данас виде и себе сутра, кад се власти прохте, остаје да пратимо с највећом пажњом.

Обавештени извори тврде да је овако отворено србофобном политиком и покушајем да завади два ока у истој глави, Ђукановић огрочио и своје најгорљивије присталице. Граница је превршена. Све остало је игра високог ризика.