Наш драги Земун у доба короне у јутро 30. марта напустио је Светозар Љубинковић, кога смо познавали као Тозу.
Срце га је издало у 74. години живота, који је славио и радовао му се као ретко ко.
Осмех и добро расположење га никада нису напуштали.
Један од највећих боема, врсни земунски епикурејац, уживао је у лепоти, врлини и ширио господштину око себе, учећи и околину и млађе лепим манирима, посебно према нежнијем полу.
Тоза је волео писану реч, тамбурице и брижљиво и неупадљиво неговао добри дух и обичаје нашег града. Његовим одласком, улице, шеталишта и дворане изгубиће много од шарма који им је тако неупадљиво даривао.
Ко га је познавао, био је истински привилегован.
Тужну вест саопштио нам је његов син Немања и све нас просто смрзао у тузи и осећају да ће воде протећи Дунавом док се роди неко ко ће му као он бити потпуно предан и наклоњен.
Свој радни век Светозар је провео као грађевински инжењер у ЈКП Београдски водовод и канализација, да би потом у више мандата водио Клуб матичне културе Земуна.
Био је општеомиљен у сваком друштву, ходајућа енциклопедија града на Дунаву.
Тоза се само придружио друштву незаборавних Земунаца.
Хвала му на свему што нам је подарио и по чему ћемо га увек памтити.
                                   
                                                                        31. март 2020. године

0 Коментари