ЕУГЕНИКА ИЛИ САТИРАЊЕ ПРЕДАКА

Они који су нас родили, шапутали нам бајке, радили с нама домаће задатке и све нам стрпљиво објашњавали, радовали се сваком нашем успеху: расту, школи, животу, месили нашем потомству и кришом, надајући се да нећемо сазнати, давали здраве домаће и куповне слаткише, возили их на свеж ваздух, изводили у шетњу, на море, планину или реку, једном речју поклонили нам и посветили своје најбоље године и старост да бдију над нама и нашом срећом, сада су, у ово доба короне, затворени и сасвим зависни од нас. Доносимо им храну, купујемо потрепштине, подижемо пензије, организујемо здравствене и све услуге које су им неопходне, како знамо и умемо. А они у своја четири зида, препуштени себи у становима и кућама тихују, пате и труде се, углавном, да нам што мање сметају, да готово не постоје...
Наравно, има и изузетака. Посвађаних и напуштених, остављених и препуштених судбини и (не)бризи туђина. Али, углавном им је најтеже што себе доживљавају као наш и њихов терет, камен око врата свом потомству или волонтерима који им помажу да преброде ово тешко, претешко време ванредног стања.

У ову ситуацију довела их је глобалистичка власт великог броја држава од проглашења пандемије короне.
Довела их је на измаку зиме, када се природа буди и њих залива сунцем, мирсом процвалог воћа, траве, баште у лаганим радовима или шетњама. Када им свежа храна с зелене пијаце значи више него лек, а боравак на отвореном им је најбоља терапија.
Да ли су нам наши преци постали прекобројни, морамо да се запитамо.
Који то друштвени поредак нам јаговски сикће у ухо отров, ту губу савести да су они који су нас родили и гајили само ''гладна уста'' и потрошачи, а њихове пензије улудо бачена будућност потомства!?!
Неумољиви поредак који ће лажном пандемијом и глобалном циркуском представом десетковати њихов број - било кроз општу статистику умирања - не само од ковида 19, било кроз мере класично еугеничке природе за смањење одређене категорије непожељног становништва, не мање сурове од лапота, који смо из моралних разлога осудили и презрели, а лицемерно увели као законску обавезу старање о родитељима и старима.
Класика еугенике је проглашавање одређене категорије посебно угроженом из здравствених разлога, ма како се чинило бригом. Тако су старији од 65 затворени, прогнани у осаму и самосналажење у милијарду неприлика без неког млађег са којима се морају носити свакодневно. Од застрашујућих вести којима су нападнути 24 сата, губљења рутине и навика, опуштања, малодушности, депресије и, на крају, губитка сваке воље за животом.
Мислите ли да они не проваљују?
Они су свакако угоржени стеченим болестима, годинама, али виталност им одржава чак и илузија да су некоме још потребни у животу, а не обрнуто - да су терет и брига. Они на то једноставно нису навикли.
Данак ковиду плаћаће наши најстарији месецима и годинама које ће их однети под изговором да их је вирус короне ипак некакко нашао и закачио и да се нисмо довољно потрудили да их заштитимо од заразе. Много неге и љубави требаће им да се опораве од затвора у којима проводе најлепше месеце године. И готово извесно их много неће претећи, суров је овај софистицирани, невидљиви лапот.
Питам глобалисте да ли је дупло оптерећење за пензије у државном, буџету у односу на плате разлог овакве економије? Зар да ''стабилизујемо'' обећани животни стандард, од чега, јасно сада нема ништа, ломећи преко својих директних предака!?! За неверовати је како смо обманути и упрегнути у свеопшту циркусијаду и Фарму 2020!
Подсетимо на чињеницу да је за исплату пензија за 1.700.000 пензионера у Србији у текућој гопдини планиран износ од 581,2 милијарде динара, а за плате безмало двапут мање, 295,4 милијарде.
Колико бака и дека чува, негује и чак храни и школује своје унуке?
Да ли су они своја примања зарадили?
Стидим се, толико се стидим.
И знам да се мој глас неће далеко чути, јер је вид деце замућен короном, тим невидљивим непријатељем, том лажном епидемијом која нам је родитеље и деке и баке одвојила од нас да пресвисну и ослабе за све друге бољке које ће их напасти.
Саветујте их да отворе прозоре и изложе се сунцу, нека изађу на свеж ваздух и поседе на терасама и у двориштима, да се забаве неким послом, обавезно им дотурите веселе књиге и магазине без тешких тема, будите весели и угасите им ону лажљиву тв кутију.
Ако треба, навијте им сат да протегну ноге у зору док не почну гужве.
Не, нећу их упоредити са кућним љубимцима.