(ИЗ)ВАНРЕДНО МАЛТРЕТИРАЊЕ

Са потписаним једнократним овлашћењем за подизање пензије и свим неопходним документима отишла сам 13.априла у експозитуру Комерцијалне банке у улици Милана Узелца у Земуну. На улазним вратима чекало ме је непријатно изненађење, обавештење да филијала не ради, а да се све трансакције обављају у експозитури у Рајачићевој 2.
Скупила сам снаге да се запутим наредног дана на назначену адресу, а киша је помогла да се вишечасовно чекање претвори у тек једносатно.

И док је службеница за шалтером за уплате и исплате са службеном ознаком на којој је писало Оливера Девић обављала добрих 20 минута телефонске разговоре с клијентима, коначно сам и стигла на ред. ''Добро је!'', понадала сам се да ћу завршити посао.
Међутим, када је папиролошки припремила исплату, Девићева је окренула број телефона који ми је био у џепу ташне и на који сам се јавила.
''У бази, каже ми, имамо овај број као телефон ваше мајке''.
- Овај број никада није био њен, значи, грешите. Даћу вам њен број, мобилни или кућни и назовите - одговорила сам.
- Не, то је немогуће. Она мора да се јави на број који ми имамо у бази.
Температура је, наравно, почела да ми расте, шећер ми је скочио, била сам на ивици шлога, у стању распомамљености.
- Ово је, госпођо, број телефона мога покојног оца, никада никада се њиме није служила моја мајка, а ја сам га из сентименталних разлога, не могући да га угасим, продужила и пренела на своје име - била сам на ивици плача.
Девићева је инсистирала да одем код своје мајке, да они позову, чују њу и тек онда мени исплати мајчину пензију, иако сам се више пута док је агонија трајала чула са ужаснутом и потрешеном мајком. Живи телефон на који се одазивала нису хтели да унесу у базу.
Видевши куда све то иде - затражих да позову директора филијале, који се убрзо појавио.
Објаснио ми је шта не све не могу. Лепо сам написала ''све'', значи, нису могли ништа, по директивама које су им стигле у распону од 10 дана откако сам без проблема, пропитивања и прозивки већ по онсову једнократног овлашћења подигла својој мајци пензију у експозитури Комерцијалне банке у улици Милана Узелца.
- Ја ћу вас за ово овакво непрофесионално и нехумано понашање и апсолутну небригу о клијентима тужити Народној банци - запретила сам  нагласивши да трећи пут долазити у банку по пензију нећу!
Тада, чудом, пристадоше да, ето, учине и пензију донесу на кућну адресу моје мајке.
Ни тај податак им није био ажуран. Оптужише моју мајку од 79 година што се не одазива на наводне поруке (не)упућене на погрешан телефон њеног покојног супруга (које заједно нисмо нашли у телефону!), што није ажурирала адресу, примила два пута реиздату картицу, јер је она с којом сам дошла у банку истекла још 2017 - е...и малтене, што још и није програмер или у најмању руку хакер!
Е, па, страшно!
                                                             14/04/2020