ЗАШТО ЈЕ ''ТОМА'' ОДЛИЧАН ФИЛМ
Прво, требало се сетити Томе Здравковића, чије су песме с нама у свакој прилици.
Требало се сетити да нас је напустио пре 30 година, па макар и тада. Јер, био је стваран, а не неки тамо митски боем. Стваран! Од крви и меса, а не (само) легенда.
Заслужио је београдски Превер да се нађе на филмском платну.
Друго, филмски поступак, глумачка подела, реконструкција времена и амбијента, климе у којој се живело, посебно међу естрадом је, не само занимљив - времеплован, већ склапа наизглед разбацане делиће у буран колаж живота Томе Здравковића.
Случајност која је учинила да се за његов песнички, музички и певачки дар сазна и да се лансира међу звезде народне музике, је убедљива, животна и логична.
Треће, филм озбиљно интригира што му тек даје трајање. Да ли је било дубоке љубави између Томе и Силване, ефекат је одличан и храбар, јер се то до сада није помињало. У правом смислу те речи уметничка слобода. А што да не, ако даје ''штоф''?
Треће, уверљивост Томиног лика у филму је управо заједничка тачка оног што сви знамо о њему - да је био сањар, преосетљив, да су га ''емотивне повреде'' дубоко инспирисале да пише и компонује хит за хитом, боем који је за ноћ могао да потроши читаво богатство, а поведе мајку на ручак који нема да плати...Таквих је вазда било мало и ретких, само по себи довољно за филмску биографију. И нема глумца коме би улога Томе тешко пала, тако позната и дијалошки природна. Томи не значи ништа што га је одиграо тај и тај. То ће се, уосталом и заборавити, Тома не.
Четврто, упркос немарности према себи и нахата према ближњима, Тома је, филм нам доказује, био озбиљан професионалац, волео је и поштовао своју публику колико и она њега - готово на самрти, окончао је тријумфално своју велику југословенску турнеју. Песму је волео изнад свега и то је јасно од првог до завршног кадра филма, баш како је и било у његовом кратком животу.
Пето, није ово само филм о Томи. Како ''свој'', немају сви ти великани који су нам песме учинили народним у изворном смислу, утиснули су се кроз овај филм и оставили трага.
Шесто, зашто и ми не бисмо имали свог музичког Модиљанија?
Уживајте и (под)сећајте га се кроз сјајан филмски рукопис Драгана Бјелогрлића, јединствен подухват српске седме уметности.
Ми, чини се, само немамо навику да на великане гледамо кроз наочаре уметности. Што не значи да не би требало да је стекнемо и једном за свагда раскрстимо са удавственим биограафско-хронолошким стереотипима, који су нас одвраћали од серија које су пре деградирале него овековечавале своје јунаке.
Филм ''Тома'' доказује да је тако нешто могуће. А кад се једном отворе врата и види свет, тек ту почиње права уметност. Уметност игре. Уметност живота, којој је Тома Здравковић итекако припадао.
11/10/2021
0 Коментари