(Л)ЕВИЧАРЕЊЕ

''Драг ми је Платон, ал' истина ми је дража''.

Аристотел

Минули локални избори у Србији приказали су најширој јавности плодове вишемесечног политичког инжењеринга, спроведеног у режији колонијалног управника Србије, америчког амбасадора Кристофера Хила, саветника председника А. В. Тонија Блера и паблик рилејшн екипе из Израела.

Циљ је одржање главног играча на сцени, али и, могуће, изнуђена превремена ''проба'' резервног адута са клупе, уместо потрошеног стандардног првотимца Драгана Ђиласа, који је, чини се, дозволио себи да нестрпљење и нервозу покаже јавно, мимо синопсиса.

Цијине играче доноси ветар са Атлантика, па је ту, за сваки случај, да држи равнотежу, Зелено - леви фронт, дугиног спектра, од ''жуте патке'', феминисткиња до ''националног еколога'' у одбрани ''части'' државе, односно зграде Генералштаба од Трамповог зета.

Ситуацију тек компликује неочекивана резрва из, јел'те, патриЈотске опције - ниједна победа није слатка ако не изда патриЈота. Зато су се са ове стране нашли МИ-овци обе фракције, и Несторовоићева и Павловићева - удбашка работа...

СТОПЕ

Чини се да др Саво није баш био планиран за ову ''ватру'', али је Ђилас затврдоглавио с бојкотом, те је у акцију гурнут ''подмладак''. Водвиљ би зазвао сузе, да у ствари није трагичног сижеа.

Јер, шта рећи о типичном полуписменом провинцијалцу, који није савладао ни падеже ни акценат српског језика, докле доктор Саво једва да досеже, и то на потпетицама.

Одакле чланови, активисти, породице, ако операција није подмаазана из породичне Рокфелер банке?

Што се ''зелено левих'' тиче, системски паразититизам добро напредује - (идеолошки) комунистичка матрица за беспослене и доконе наследнике све се боље држи, предвођена перјаницама без дана стажа - Добрицом и Павлом, док је перформерка Дабрица и професор Биолошког факултета у Београду. Саучешће њеним студентима, ако се присетимо детета цвећа кад је требало пригасити протест после 7. јула 2020, припасати кецељу статуи патријарха Павла, придружити се прајду, бити за абортус, а сада и Републике Српске...

И перфидија око МИ, да се ми не досетимо да смо далеки ВИ: распад, па рат, па напади, па поново громопуцателна бусања у патриЈотске груди које се надимају само за Косово и Метохију и народ - месијанска обећања да ће се спречити расап и расуло, а од свега само обреновачки контрабас у централи - довољно страшно звучи.

РАМ ЗА ПОРТРЕТ

И тако је АВ готово урамљен, готово се чини савршеним - он влада, он све зна, у бројку, у име, у топоним, у датум, сав сабран и посвећен - то је утисак после свих ових прототипова Хил - Блеровог политичког иживљавања са зачином Шваба.