ЛАКИ КОМАДИ
1.Само једна телевизија честита празнике како је и ред - БОЖИЋНЕ И НОВОГОДИШЊЕ, а не обратно. Даљински у руке, стрпљења, па проверите. Изненадићете се која. Мада и није неко изненађење. Не хвалим их, фаворизујем, чак не волим, али им одајем признање за професионализам.Остале у етру Србије не желим да коментаришем.
Поменута није чак ни "наша". Толико.
2.Као православка, честитам свима који по грегоријанском календару дочекују Нову годину (пошто су прославили рођење Богомладенца Христа). Одбијам да учествујем у еуфорији. Ми, православни, још увек се држимо јулијанског календара, те најпре прослављамо Божић (да подсетим, 7.јануара), а у ноћи између 13. и 14. јануара дочекујемо Нову 7525. годину.
Као и много тога шизофрено, све остале датуме рачунамо, као јулијанци, по грегоријанском. То, можда, говори у ком нам је стању црква и чиме се у ствари бави.
3. Увек страхујем од грегоријанског дочека: приседне од невероватних, масовних и бруталних злочина - погледајте само хронике.
Лично ми је присела 2015. која је почела са сахранама. Пред очима ми је од можданог удара, усред суботње кафе умро кум (слава му). Сахрањен је 5.јануара. За пет дана ми је умро ујак. Минулу годину памтићу по још једној смрти која ме је неописиво погодила - умро је певач моје вољене групе "Смак", Борис Аранђеловић. Стварно немам разлога да је памтим, осим по злу.
4. Новим Законом о раду многи од нас су на "законит" начин изгубили минули рад.
5. Месецима уназад морени смо на чак три телевизијска канала са националном фреквенцијом ријалитима "Фарма", "Парови" и "Велики брат", који су се, гле чуда!, поклопили са почетком школске године! Шта год мислили о Б 92, њихово посрнуће у балкански глиб ме се баш дојмило, јер сам изгубила разлог да зауставим даљински на њиховом каналу макар и у информативним терминима. Тако сам изгубила сваку везу са реалношћу и алтернативно се за те намене преоријентисала (на блиц, додуше) на N 1, а трајније на филмске програме. Можда им дугујем захвалност.
6. У метафизичком контексту, који је за мене примаран, готово је научно доказиво да би данас између Сократа и Станије зване Гузица, Србија, као демократска Атина пре 26 векова, кукутом због кварење омладине, и после толико времена понудила Сократа.
Србија би, као Јудејци, пре 21 миленијума, помиловала разбојника, а разапела Христа. Не да се испуни писмо, него да им не галами. Против Станије Гузице.
Не мислим то ја о напретку, тако мисле моји сународници. А и остатак света.
7. И - седам, као седам светих тајни.
Србија спремна за дочек. Покољ прасића, јуриш на месаре, ресторане, бутике - свима тешко, а као да деле за џабе. Живот за један дан.
Постиће се, можда, само на Бадњи дан. Тако се држи вера. Нигде не чујем опомињући, пастирски глас цркве. Посланице ће доћи после сагрешења. То је Бог. Слободан избор
Ваша Ж. Ж..
0 Коментари