MORBIDNA ZABAVA - KOVID-19

Ništa nezahvalnije od prognoza usred događaja - nedavno smo bili svedoci zaista nesrećnog gafa vlasti da koronu ismeje kao ''najsmešniji'' virus. Dobra i dovoljna opomena.

U epicentru događaja, ne podležem euforiji. Razlog je prost - što se više ljudi unezverava, ja se smirujem. Taj instinkt stada je bolest od koje ne mogu da obolim - prođe me na sam pogled na ludilo kojim sam okružena.
Ako je virus zaista takav, lako se širi vazduhom, upotrebom zajedničkih predmeta, praktično bez leka do daljeg - u šta takođe ne verujem, ubeđena da je laboratorijski prilagođen da se prilagođava gotovo ne samo kolektivima (narodima ili etničkim grupama) već i individuama, da se menja i ''u hodu'' (što dokazuje njegovu programiranost, odnosno stvorenost) - tada mora postojati i ključ za njega. Imaju ga, verujem, ne samo Kinezi, koji su ga savladali (kako i ne bi kada su ga stvorili), već i svi oni koji sebi mogu da ga priušte - opet indiviualno.

Kovid 19 je postao morbidna globalna zabava: test slabosti a ne snage poredaka i država nesposbnih da ukrote podaike, u manjoj ili većoj meri. Listom svi vladari apeluju na poslušnost podanika, kriveći je za neuspešnost mera na suzbijanju zaraze. I što se više trude, efekti su slabiji, a globalne mreže viralno uveseljavaju svetinu, koja u jednoj ogromnoj nesreći nalazi oduška.
Dokazali su da je svet globalno selo. Ali ga ne mogu istrebiti čak ni virusom korone, najstrašnijim do sada, kako se upinju da ga prikažu. Čuvajmo se udarnog talasa koji dokrajčuje ošamućenu žrtvu.
Stvari su upravo suprotne: zbijajući domaćinstva na određeni prostor, u kuće, osuđujući ih na probnu i izvesno najdublju recesiju u istroiji čovečanstva, ''socijalno izolujući'' starije od 65 godina, kao da su svi umobolni i nesposobni da shvate ozbiljnost, svodeći ih na (ne)udeljena državna sledovanja ili smrt bez hrane i lekova - postići će samo to da ih fizički i biološki desetkuju, a možda i istrebe.
Prizovimo se pameti, uteknimo globalizmu, mislimo na sutra.
Hranimo se zdravo, grabimo isceljujuće i delotvorno prolećno sunce posle duge zime, klonimo se bliskih kontakata, ali ne i bliskosti, maksimalno postrožimo higijenske mere i mislimo na sutra. Ono nam ide u susret obučeno rite i oskudicu koja nas čeka dok se ostatak sveta prestroji.
To je presuda sa kojom su se saglasili svi oni koji nas presuju u porodične neidilične zadruge - stari svet je odavno propao i, kao voda, traži nove ''mehove''.
Živite oprezno, maksimalno oprezno, misleći na ono što nas čeka kad ovu kugu ostavimo iza sebe. Nije isključeno da opstanak bude teži.
                                                                             20/3/2020